Господар рингтонова: Нокијин статус поп-културне иконе овековечен отварањем архива дизајна

Током прве фазе мобилне историје, компанија која је била краљ формалног проналаска и смелих нових идеја била је финска „Нокија“. Мобилни телефони које смо некада волели, а онда остали без њих, почаствовани су онлајн архивом која открива историју најпродаванијег бренда мобилних телефона. 

„Сви се сећају своје прве Нокије“, каже Марк Мејсон, који се придружио дизајнерском тиму телекомуникационе компаније још на њеном врхунцу, деведесетих. „Када изговорите име, неминовно се буди сећање.“

Може да звучи као претеривање, али није – 1998. године, финска компанија за потрошачку електронику била је најпродаванији бренд телефона на свету, са 40 одсто удела на светском тржишту и допринео је четвртини привредног раста Финске између 1998. и 2007. године.

Културни утицај Нокије биће први пут препознат 15. јануара када онлајн Архива дизајна компаније буде објаљена. Фински универзитет Аалто је преузео архиву и учиниће је доступном на посебном порталу.

„Нокиjа је била једна од првих телефонских компанија која је заиста нагласила дизајн и разликовала се од других брендова по много чему“, наводи Џонатан Бел, технички уредник часописа Волпејпер. „У свету пре Епла, Гугла, па чак и Самсунга, они су стајали изнад свих осталих играча.“

„Нокија“ је такође била први произвођач мобилних телефона који је подржавао слање СМС порука, а тастатуре телефона су биле савршено дизајниране за то.

Мејсон, који је радио у „Нокији“ 20 година, каже да је то било фантастично време за креативност. „Рано смо усвојили принцип дизајна који је људе ставио у центар. Наша мантра је била технологија за човека, а 'Нокијин' слоган је био Повезивање људи (‘Connecting people’). Све што смо радили било је око тога. Чак је и тастатура била закривљена као осмех Мона Лизе. Када је погледате, узврати вам осмех."

Архива Универзитета Аалто открива две деценије историје компаније укључујући маркетиншке слике, скице, профилисање тржишта и презентације које пружају нови увид у оно што је некада била једна од најиновативнијих компанија на свету.

Ана Валтонен је водећи истраживач у Архиви дизајна компаније „Нокија“ и бивша је дизајнерка у компанији. Њен омиљени артефакт у записима су аудио-траке дизајнера који описују на чему су радили. „У комбинацији са визуелним материјалима, ствара хуманију причу. То не само да даје боју документима, већ оцртава шта су дизајнери покушавали да постигну."

Иако је Универзитет Аалто обрадио 700 експоната, који датирају од раних деведесетих до 2017. „Нокија“ може да прати своју историју до фабрика целулозе 1865. пре него што је еволуирала у мултинационалну компанију која је радила све, од снабдевања струјом до прављења гумених чизама.

Међутим архива има око 20.000 датотека, што износи око 960 ГБ података. Све је лиценцирано од стране „Мајкрософт мобајла“ након што је амерички гигант купио „Нокију“ 2014. и несрећног преласка на Виндоус фон оперативни систем. Ово је трајало једва три године, пре него што је име Нокија поново враћено у финске руке.

Нокија телефони се поново производе од 2016. године, а производи их 'Human Mobile Devices' – ХМД – фински независни произвођач мобилних телефона, који углавном чине бивши запослени у „Нокији“.