Када и зашто навигација греши
Да навигација није свемогићи помоћник, уверили су се многи возачи на различите начине. Стручњаци кажу да за све рачунаре важи исто правило – они никад не раде оно што ви желите, него само оно што сте им казали.
Вицеви о томе како је навигација навела возача на погрешну страну нису потпуно измишљени. Стручњаци кажу да на навигацију могу да утичу чак и временске прилике.
„Имате и природне појаве које могу да утичу на тачност позиционирања. С времена на време имамо геомагнетне олује које потичу са Сунца које са собом носе јако електромагнетно зрачење које, такође може да наруши ту тачност. Омотање може да буде последица рефлексије од зграде, типично за урбане средине. Код свих рачунара важи једно исто правило – они никад не раде оно што ви желите, него само оно што сте му казали”, наглашава проф. др Алекса Нешковић са Електротехничког факултета Универзитета у Београду.
Постоји више врста навигације. Прва је била америчка, у власништву војске Сједињених Америчких Држава. Касније су је развили Руси, Кинези, Јапанци, а најмлађа је европска. Систем глобалног позиционирања, иако се углавном користи за навигацију, може да послужи и у друге сврхе.
„Ми смо данас као људи, кажу, оптерећени дневно са сто хиљада информација. Добити сто хиљада информација, или бар упола од тога, јесте оно што је најважније за самог човека, а то је шта вам је приоритет. Постоји та свесна и та несвесна комуникација, и све то доводи до тога да ми када се крећемо кроз живот, а то је тај наш лични ГПС у перцепцији нашег ума, јесте оно правило: шта јесмо, куда идемо, зашто идемо тамо куда идемо, са ким идемо. Ето, можда и са којим превозом”, наводи Мирјана Прљевић, саветница за стратешко позиционирање.
Систем може да погреши и одведе возача у нечије двориште
Поједини возачи тврде да им се више пута догодило да им навигација препоручује да скрену у улицу где стоји знак једносмерно. Уме, кажу возачи, понекад да их пошаље са главног пута, пречицом, на макадамски. Ништа није случајно, тврде стручњаци.
„Сваки од тих система има своју дозу нетачности или грешке која се догађа. Зашто? Због пропагационих услова, због заклањености од зграда. Најчешће те базе нису направљење тако што је неко ишао па ручно скенирао, правио детљању анализу једног градског окружења, већ се та база формира на основу искустава корисника. Па, ако је било пуно људи које возе у супротном правцу кроз једносмерну улицу систем ће свахтити да је то једносмерна улица у супротном правцу, па ће и вама предложити да ту прођете”, додаје професор Нешковић.
Радио системи могу да погреше. Некада су грешке минималне, па ће вам показати да сте стигли на одредиште које је свега неколико метара удаљено од вас. Међутим, када дође до ометања радио сигнала, грешке могу бити драстично веће – на пример, да одете на погрешну планину, па чак и да завшите у нечијем дворишту.
Често се дешава да улице у различитим општинама истог града имају исте називе, па да не буде забуне, следећи пут када вам неко каже да ћете се видети у Његошевој улици, питајте да ли на Врачару или у Земуну.
Коментари