Неиспричана прича о Фредију Меркјурију: Мери Остин о свом најбољем пријатељу – и љубави свог живота

Деценијама су на тавану Мери Остин стајала четири сребрна ковчега која није отварала од средине осамдесетих. Било је превише болно.

Тек 2022. године смогла је снаге да отвори један. Унутра су били руком писани текстови песама Фредија Меркјурија: Don't Stop Me Now, Killer Queen, We Are the Champions и, наравно, Bohemian Rhapsody. Брзо га је затворила. Бол је и даље био прејак.

Овај тренутак био је почетак краја једне ере тишине и почетак процеса који је кулминирао великом аукцијом Фредијевих личних предмета 2023. године и објављивањем књиге Фреди Меркјури: Живот у стиховима.

„Рећи да сам била преплављена осећањима је преблага реч. Нисам могла да гледам те текстове. Осећала сам се као и оног дана када сам их паковала – да су то његове личне ствари и да ми се нуди прилика да зароним у њих, а ја то нисам могла", испричала је Остинова у недавном интервјуу за Гардијан.

На крају је замолила своја два сина да уместо ње прођу кроз благо које јој је Меркјури оставио. Поред текстова, наследила је и његову кућу Гарден Лоџ, у којој живи више од 30 година, као и половину његовог имања, чија се вредност процењује на око 150 милиона фунти.

Необичан пар: Од стидљиве продавачице до веренице рок звезде

Њихова веза је од самог почетка била фасцинантна. Упознали су се 1970. године, када је она била пријатељица гитаристе Брајана Меја, а Меркјури је са бендом тек тражио право име. Он је био гласан, екстравагантан и самоуверен; она тиха, повучена и конзервативна.

Он је био звезда у успону, она продавачица у бутику „Биба“. Упркос разликама, брзо су постали љубавници и уселили су се у заједнички стан. Повезала су их тешка детињства.

Меркјури, рођен као Фарок Булсара у Занзибару, послат је са седам година у интернат у Индији, далеко од родитеља. Остин је одрасла са глувим родитељима и након мајчине смрти морала је да преузме бригу о млађим сестрама.

„Фреди је у мени видео тугу коју је и сам осећао у себи, и обрнуто", објаснила је. Ускоро је открила да његова самоувереност често била маска.

„Била је то мешавина стварног самопоуздања и хвалисавости. Мислим да је та мешавина служила да прикрије и заштити оно што је он заиста био." Убрзо су се верили, али како је бенд „Квин“ постајао све успешнији, њихов однос је почео да се мења.

„Не, Фреди, мислим да си геј"

Преломни тренутак догодио се након четири године заједничког живота. Меркјури јој је признао да има нешто важно да јој каже. „Рекао је: 'Мислим да сам бисексуалац.' Одговорила сам: 'Не, Фреди, мислим да си геј.'" Није се расправљао.

За њу то није био шок, већ, како каже, огромно олакшање. „Одједном више нисам била под стресом. Постали смо бољи пријатељи и то је постала боља веза."

Иако је њихова романса била готова, њихова блискост је постала јача. Остин је постала његова лична асистенткиња, његова „девојка за све", како каже.

Била је ту кроз његове турбулентне везе, успоне и падове. Меркјури ју је називао својом „законитом супругом" и једном приликом је изјавио: „Једина пријатељица коју имам је Мери и не желим никог другог. Верујемо једно другом, и то ми је довољно."

Због тога јој је годинама пре смрти рекао да ће јој оставити кућу и 50 одсто свог богатства. „Рекао је, да је све ишло по плану, ти би била моја жена и ово би с правом било твоје."

Наслеђе, обећање и последње речи

Када му је 1987. године потврђено да има сиду, Мери је била међу малобројнима којима је то рекао. Била је уз њега до самог краја. Сећа се његових последњих речи.

Док је лежао на самртној постељи, под морфијумом, у једном тренутку се пробудио, погледао је и рекао: „Моја стара верна." „Осећала сам се помало као пас. Нисам била поласкана", рекла је кроз тужан смех.

Након његове смрти, суочила се са огромним болом, али и са антагонизмом због тестамента. Поред богатства, Меркјури јој је оставио и један тежак задатак: да се побрине за његов пепео и никоме не открије локацију.

Меркјуријев партнер, Џим Хатон, морао је да се исели. Иако му је Меркјури оставио 500.000 фунти, Хатон је тврдио да му је певач обећао да може да остане у кући. Коментаришући ту непријатну ситуацију, Остин је рекла: „То није имало никакве везе са мном. Све је било на извршиоцима тестамента."

Поред емотивног терета, поверен јој је и најтежи задатак – да чува тајну о локацији његовог пепела. „Мислим да бих, да сам Фредијев родитељ или сестра и да ми није дозвољено да знам где му је пепео расут, била узнемирена и увређена, али то је посао који је тражио од мене да урадим. И урадила сам га", објаснила је Мери, додајући да је његова мајка на крају то прихватила.

То обећање чува и данас, упркос притисцима фанова и његове породице. „То је посао који је тражио да урадим. И урадила сам га. Стално сам им говорила: 'Стварно ми је жао, не могу вам рећи.'"

Деценије које су уследиле провела је прилично усамљено, чувајући успомену на њега у кући која је остала готово непромењена. Тек недавно, када је схватила да се приближава крај и њеног живота, одлучила је да је време да „затвори то поглавље".

Одлука да прода његове ствари на аукцији и кућу Гарден Лоџ, која је сада на продају за 30 милиона фунти, била је, како каже, начин да скине терет са својих синова. 

На аукцији су се нашли и бројни лични предмети славног музичара, укључујући клавир на којем је компоновао неке од највећих хитова, сценске костиме и рукописе песама. Ова одлука растужила је Фредијеву сестру, Кашмиру Булсару, која је, према наводима медија, потрошила значајну суму новца како би на аукцији откупила неке од предмета и сачувала их у оквиру породице.

Открила је да ће након њене смрти, наслеђена средства припасти Фондацији за АИДС Елтона Џона и њеним синовима, који све до својих касних двадесетих година нису знали за дубоку везу своје мајке са легендарним музичаром нити да су одрасли у његовом дому.

Продаја имовине, иако контроверзна, поново је покренула причу о јединственом односу и сложеном наслеђу које и данас, деценијама након његове смрти, не престаје да интригира јавност.

Гледајући уназад, Мерих Остин на крају каже да је тек сада схватила колико је њен живот био необичан. „Потребан ти је читав живот да то схватиш. Са 19 не мислиш да ће ти живот бити необичан. А онда са 75 схватиш, вау, мој живот је био необичан. Одједном погледаш уназад и помислиш, да, ја заиста стојим сама."