Мит о Мати Хари: Завела је Европу, постала двострука шпијунка и завршила пред стрељачким водом

Била је легенда још за живота. Када се Мата Хари 1905. године први пут појавила у центру пажње у Паризу, високо друштво било је опчињено младом женом.

„Плесала је огрнута веловима и у грудњацима украшеним драгуљима, и то је било готово све. Нико пре ње није се усудио да у таквом заносу, одбацивши велове, стане пред богове. А какви дивни покрети, смели и чедни у исти мах“, писала је париска штампа.

Као и новинари, и публика је била уверена да присуствује егзотичном наступу храмске плесачице.

Мата Хари је искористила чињеницу да је Париз у то време био опчињен егзотиком и измислила читаву животну причу – тврдила је да је ћерка угледног брамана, највише касте у Индији.

„Моја мајка, прва плесачица у храму Ранда Свани, умрла је са 14 година, исте године када сам се родила. Након што су је свештеници храма кремирали, усвојили су ме и дали ми име Мата Хари.“

Лагала је да је одмалена учила свете храмске плесове, а током наступа скидала је један по један вео. Касније ће признати: „Никада нисам била добра плесачица. То што су људи долазили да ме гледају дугујем једино чињеници да сам прва имала храбрости да се у јавности појавим нага.“

Ћерка холандског шеширџије

По салонима се отимају за Мату Хари. Нико не слути да се она заправо зове Маргарета Гертројда Зеле, да потиче из холандског градића Леуварденагде је 7. августа 1876. рођена као ћерка некадашњег шеширџије.

Њен отац, који се обогатио берзанским шпекулацијама, обасипао ју је поклонима. За шести рођендан добила је чак и кочију коју су вукле козе. Ишла је у школу за имућне, учила немачки, енглески и француски – као и плес.

Али, када је имала 13 година, безбржном животу долази крај. Отац банкротира, родитељи се разводе, а две године касније умире јој мајка. Девојчица од тада живи код рођака и школује се за васпитачицу.

Госпођа Меклауд

Према сопственим речима, још од младости је била склона мушкарцима у униформи: „У мојим очима официр је био узвишено биће, херој који је увек спреман да се суочи са сваком опасношћу и упусти се у нову авантуру.“

Као девојка од 18 година, једног дана је у новинама угледала оглас: „Официр из Холандске Источне Индије, тренутно на одмору у отаџбини, тражи познанство са пријатном девојком ради брака. Имовно стање није важно.“

Маргарета и двадесетак година старији официр Џон Рудолф Меклауд, холандски племић шкотског порекла, убрзо постају пар.

Имала је 21 годину када је са супругом отишла у холандску колонију, на острво Јаву. Тамо је неко време изучавала локалну традицију и културу, и дебитовала као плесачица. Том приликом је први пут употребила име Мата Хари, што на малајском значи „око дана“ или Сунце.

Међутим, испоставило се да је муж алкохоличар, распикућа и развратник: породица са двоје деце је морала да се лечи од сифилиса који је он успут покупио. Двогодишњи син преминуо је од тровања, вероватно од живе која се тада користила за лечење те болести. Касније, 1919. године, и њихова ћерка је преминула са само 21 годином, такође највероватније од последица урођеног сифилиса.

Када су се Меклаудови 1902. године вратили у Европу, официр је због скандала био деградиран, а њихов брак се распао. Старатељство над ћерком првобитно је додељено Маргарети, али она није имала никакве приходе, а отац је одбио да плаћа алиментацију.

Једном приликом, када је петогодишња ћерка била у посети оцу, он ју је задржао и више није дозволио да се врати мајци. Маргарета, без могућности да се правним путем бори за дете, то прихвата, јер је веровала да је њен лош муж, заправо био добар отац.

Године славе и луксуза

Маргарета је без прихода, и испрва се сналази уз помоћ пријатеља. Потом у Паризу ради као модел сликарима, покушава да наступи у циркусу, а онда ствара уметнички лик егзотичне Мата Хари.

Од 1905. године наступа у најотменијим дворанама, од Беча и Монте Карла, преко Берлина, до Милана, и одседа у најскупљим хотелима. Плеше на салонским вечерима барона Ротшилда, као и пред немачким царем Вилхелмом II и његовом породицом.

То јој отвара врата највиших друштвених кругова. У везама је са дипломатама и високим војним званичницима, који за њено друштво великодушно плаћају.

Али, после пет-шест година, звезда Мате Хари почиње да бледи. Млађе плесачице копирају њен наступ, париска публика жељна сензације тражи нове идоле. Последњи јавни наступ Мата Хари је имала 1912. са 36 година.

Двострука шпијунка?

Када је 1914. избио Први светски рат, Мата Хари више није могла да финансира свој луксузни начин живота.

Зато не одбија понуду немачког конзула у Холандији да јој помогне да отплати дугове. Понудио јој је још више новца уколико ступи у контакт са важним људима са непријатељске стране и Немцима прослеђује информације. Као почетни хонорар обећано јој је 20.000 франака, што је тада била огромна сума, упоредива са око 100.000 евра данас.

Тако Мата Хари постаје немачка шпијунка Х 21. Када је и француска обавештајна служба врбује и такође јој нуди позамашну своту новца, Мата Хари постаје двострука шпијунка.

Међутим, Французи су је ангажовали првенствено како би је разоткрили као немачку шпијунку. Истовремено, и британска обавештајна служба пажљиво прати њена бројна путовања по Европи и постаје сумњичава.

Смрт пред стрељачким водом

Мата Хари је ухапшена 13. фебруара 1917. године у хотелу на Јелисејским пољима. Оптужена је да је одговорна за смрт 50.000 француских војника, за велеиздају. У 41. години живота погубљена је 15. октобра 1917. надомак Париза. До самог краја је негирала да се бавила шпијунажом.

Француска војска је тек 2017. тачно век након погубљења Мате Хари, скинула ознаку тајности са њеног судског досијеа од 1.275 страна. Документи потврђују да је Мата Хари Немцима прослеђивала само трачеве о приватним животима официра и политичара у Паризу. На то указују и архивски документи британске обавештајне службе.

Ти документи потврђују оно што су историчари дуго сумњали: за Француску је 1917. била критична година – војска је трпела огромне губитке, морал на фронту сломљен. Војним властима је био потребан жртвени јарац, а ексцентрична странкиња која је слободно прелазила границе била је савршена за то.

Маргарета Зеле, односно Мата Хари, била је ненадмашна у стварању сопственог мита, све до последњег даха.

Према сведочењима очевидаца, пред дванаесточлани стрељачки вод изашла је уздигнуте главе, одбила повез преко очију, и војницима чак послала пољубац.

Последње речи упутила је команданту стрељачког вода: „Хвала вам, господине !“