Како се Предраг из Врања заљубио у старе часовнике

Предраг Милојевић из Врања деценијама сакупља сатове. У његовој колекцији сада је више десетина зидних, подних, каминских, џепних сатова. Најстарији је из 1830. године, већина је стара више од 100 година.

Љубав према сатовима развија од детињства, слушао је оглашавање комшијског сата. Први сат добио је од баке, тај сат и даље има почасно место у колекцији. „Њега сам прво добио на поклон, и онда сам се заљубио у старе сатове и почео сам да сакупљам сатове, да их правим, сређујем, да их враћам у живот да раде, и да имам велику колекцију.

На питање о томе колико је сада сатова у колекцији, одговара да их је 60, 70 само зидних, подних и каминских сатова, а да има и има и џепне.

До сатова долази претрагом огласа и пијаца у више градова на југу Србије и у суседној Северној Македонији. Неки потичу и с почетка 19. века.

Предраг је објаснио како процењује вредност сатова: „То се види ко ради и скупља сатове, зна шта је старо, по клатну, по цифрама, по казаљкама, од ког су материјала направљени, да ли је лакиран да није, има ли сјај, по обради стакла“.

На крају истиче да „чим тако стари сатови још раде“, то значи да, како каже, је добар квалитет, и да је у питању ручна ,а не машинска израду.

„Скоро сам схватила, заправо, колико их волим и колико су ми вредни, важни, и део свакодневног живота, управо због звука“, каже Предрагова ћерка Андреа Милојевић.

Сакупља, проучава, чува сатове, Предраг је сам научио и да их поправља.

Неке навија свакодневно, неке недељно, или месечно.

Породици не сметају откуцаји десетине сатова на сваких сат времена, то је сада део кућне атмосфере.