Одлазак великана српског филма: Колеге и пријатељи се опраштају од Ђорђа Кадијевића

Српска културна јавност опрашта се од Ђорђа Кадијевића, једног од најзначајнијих аутора домаће кинематографије, редитеља, сценаристе, историчара уметности и ликовног критичара, који је преминуо у Београду у 94. години.

Из Југословенске Кинотеке, подсетили су на дело уметника чији су филмови и телевизијски пројекти постали део културног наслеђа.

Посебан траг оставио је филмовима Лептирица и Свето место, као и телевизијском серијом Вук Караџић, која је награђивана и ван граница некадашње Југославије.

Његов опус се годинама изучава као пример ауторског приступа, снажне визуелне поетике и дубоког промишљања историје и човека. Реч је о аутору који је својим радом обележио читаву епоху домаћег филма.

Министар културе Никола Селаковић упутио је саучешће поводом смрти Ђорђа Kадијевића, наводећи да је са жаљењем примио вест о смрти тог великог уметника чије је стваралаштво обележило српску кинематографију и телевизију: „Био је човек ретке ерудиције, стваралац препознатљивог ауторског гласа и интелектуалац који је читавог живота остао доследан сопственим уметничким уверењима. Сваким својим делом показивао је да култура није само сведочанство једног времена, већ и трајна обавеза према народу, традицији и будућности".

Министар Селаковић је, како је навео, имао привилегију да Kадијевића познаје и да са њим разговара. „У тим сусретима увек су се препознавали његова мудрост, достојанство и искрена посвећеност уметности. Био је саговорник од кога се учило и човек чије су речи имале тежину", указао је Селаковић и оценио да је одлазак Ђорђа Kадијевића велики губитак за српску културу, истичући да је Kадијевић иза себе оставио дело које ће наставити да живи, да подстиче нова читања и тумачења и да буде ослонац генерацијама које долазе: „Породици, пријатељима, сарадницима и свима који су га поштовали упућујем изразе најискренијег саучешћа. Вечна му слава и хвала“.

Од Кадијевића се опростио његов пријатељ, писац и филмски критичар Дејан Огњановић, који је објавио посвету великом уметнику и његовом животном делу. У објавама поводом смрти Кадијевића пријатељи и поштоваоци његовог дела опрашттају се од „великог редитеља“ и „човека који је задужио домаћу кинематографију“.

Љубитељи филма на друштвеним мрежама посебно су истицали његов допринос жанровском филму, наводећи Лептирицу и Свето место као остварења која су оставила трајан печат. Многи су се опростили речима захвалности за дело које је обележило генерације гледалаца.

Кадијевић је био уметник чији је опус важан део историје филмске уметности, имајући у виду његов целопкупан рад, и као редитеља, сценаристе, историчара уметности, и као универзитетског професора.

Одлазак Ђорђа Кадијевића означава је крај једне важне странице српског филма. Иза њега остају дела која ће наставити да живе – као сведочанство о аутору препознатљивог стила, великог знања и непоновљиве уметничке визије.