Преминуо нобеловац Марио Варгас Љоса

Вест о Љосиној смрти објављена је у недељу у саопштењу његове деце, Алвара, Гонзала и Моргане Варгас Љосе.

Током каријере која је трајала више од 50 година, Варгас Љоса је приказао моћ и корупцију у низу романа, укључујући Време хероја, Разговори у катетради и Јарчева фешта. Живећи животом који је био шаролик као и његова фикција, Варгас Љоса је такође покренуо неуспелу кандидатуру за председника Перуа, неговао је дугогодишњу свађу са Габријелом Гарсијом Маркесом и тријумфовао као нобеловац 2010.

Рођен у Арекипи 1936. године, Варгас је почео да ради као криминалистички репортер када је имао само 15 година. Четири године касније, побегао је са својом 32-годишњом тетком, Џулијом Урквиди, коју је његов отац назвао „мушкарачом“. Путовање у Париз 1958. био је почетак 16 година живота у иностранству, живећи у Мадриду, Барселони и Лондону, као и француској престоници. Али док је радио као новинар и учитељ, Варгас Љоса је почео да се враћа у своју домовину у фикцији.

Као врло млад човек појавио се на књижевној сцени 1958. збирком прича Шефови, да би четири године доцније објавио роман Град и пси. Уследио је низ с којима је Љоса стао уз бок великим латиноамеричким обновитељима светског романа: Кортасару, Фуентесу, Пуигу, Сабату, Маркесу... 

Године 1963. његов први роман, Време хероја, објављен је у Шпанији. Али ова прича о убиству на војној академији Леонсио Прадо – где је Варгас Љоса провео две године као тинејџер – и накнадно прикривање овог податка сматрани су толико шокантним у Перуу да је речено да је хиљаду примерака спаљено на школском полигону.

Варгас Љоса се нашао у средишту процвата латиноамеричке књижевности заједно са писцима као што су Хулио Кортазар, Карлос Фуентес и Маркес. Његова студија из 1971. Гарсија Маркес: Прича о Деициду промовисала је књижевност новог света, али његово пријатељство са романописцем није потрајало.

Када је Маркес поздравио Варгаса Љосу испред биоскопа Мексико Сити 1976. године, добио је ударац песницом у лице као одговор. Говорећи на догађају у Мадриду, три године након што је Маркес умро 2014, Варгас Љоса је рекао да је тужан што је чуо за смрт свог бившег пријатеља, али је одбио да елаборира разлоге свађе. „Крећемо се ка опасном терену“, рекао је. „Дошло је време да се стави тачка на овај разговор.

Драме, приповетке и романи, укључујући Разговор у катедрали, Тетка Јулија и пискарало, и Рат за крај света, потврдили су његову књижевну репутацију. Али како је његова популарност расла, Варгас Љоса се све више укључивао у политику. Удаљавајући се од марксизма из своје младости, водио је ток-шоу на перуанској телевизији и 1984. одбио понуду конзервативног председника Фернанда Белаундеа Терија да постане његов премијер.

Варгас Љоса је 1987. окупио 120.000 људи на митинг у Лими протестујући против планова за национализацију перуанског финансијског система и покренуо председничку кампању. Три године касније, након многих увредљивих телефонских позива и претњи смрћу, поражен је у другом кругу од Алберта Фухиморија и напустио је земљу за неколико сати.

Добио је шпанско држављанство 1993. године, а низ драма, есеја и романа се наставља. Роман Јарчева фешта, објављена 2000. године, ушао је у ум доминиканског диктатора Рафаела Трујиља на језив начин. Његов роман Авантуре неваљале девојчице из 2006. прати љубавну аферу која траје више од 40 година.

Када га је Шведска академија позвала 2010. године, Љоса је прво помислио да је у питању шала. Ипак, лауреат је и овога пута искористио своју нову глобалну популарност да поново изрази протест против манипулације у перуанским медијима, пропаганде Руске Федерације и Доналда Трампа.

„Научио сам из свог политичког искуства да сам писац, а не политичар“, објаснио је Варгас Љоса за Гардијан 2012. „Део разлога зашто сам живео овакав живот јесте то што сам желео да будем авантуриста. Али моје најбоље авантуре су више књижевне него политичке.“

Од 1976. до 1979. Варгас Љоса је био председник Међународног ПЕН центра. Због приговора каталонском покрету за независност, поднео је оставку на место председника емеритуса 2019. године након што је организација позвала на ослобађање двојице затворених лидера каталонског цивилног друштва и тврдила да су Каталонци прогањани „на начин који није виђен од Франкове диктатуре“.

Упркос међународној слави, наставио је да ствара објављујући још четири романа после Нобелове награде. Године 2023. најавио је да ће његов роман Посвећујем вам своју тишину, бити његов последњи.

Тада је изјавио: „Иако сам оптимиста, не мислим да ћу живети довољно дуго да радим на новом роману, посебно зато што ми је потребно три или четири године да га напишем. Али то никада нећу престати да радим све док будем имао снаге.“

Варгас Љоса се развео од своје прве жене 1964. године и оженио се својом првом рођаком, Патришом Љосом, мајком Алвара, Гонзала и Моргане. После 50 година брака, напустио ју је 2015. због Изабел Прејслер, мајке певача Енрикеа Иглесијаса, везу која је окончана 2022. године.