Мештани Печењевца желе да се одуже свом сународнику и отворе Музеј Томе Здравковића

Кад год је могао долазио је у своје родно Печењевце. Ту се, како је говорио, осећао најбоље уз искрене пријатеље, комшије, рођаке. Са Миодрагом Ракићем Жућом обилазио је кафане, туговао, радовао се, певао и плакао у исто време, како је само он то умео и знао. Томину прича никада не може до краја да се исприча.

„Феномен Томин, ми смо то увек говорили да, када је у питању његова музика, да га воле генерације садашње, које га никада нису познавале, воле његову музику. И он увек живи са нама и живеће са нама“, каже Томин пријатељ, Миодраг Ракић Жућа из Печењевца.

Мештани Печењевца пре десетак година подигли су Томи у центру села спомен плочу. Успомене на давне дане оживела је и супруга Гордана која је обишла његову породичну кућу.

Нажалост, због неразјашњених имовинских односа пропада. Гордана је подржала иницијативу мештана да ова кућа постане музеј посвећен легендарном кантаутору.

„Ја хоћу да помогнем све што могу. Ту су неки други проблеми и ја се надам да ће се решити позитивно. Тома је ту налазио некакав мир и враћао се у детињство“, наводи Гордана Здравковић.

„Само, имовинско-правни односи још нису решени. Надамо се да ће да се реше и да кренемо да релизујемо нашу идеју. Ту би биле Томине плоче, Томине неке ствари, све што се везује за Тому“, објашњава Станиша Цветановић из Печењевца.

Томине песме постале су део наше музичке баштине. Нико тако није отварао душу и несебично давао себе у својим наступима. Није марио за новац, а за славу је знао да је пролазна.

Непролазне су само његове песме. Зато је и заслужио музеј. На тај начин и Печењевце и Лесковац могу да му се бар мало одуже – јер дао нам је душу своју.