Како је шпански краљ случајно убио млађег брата

„Закуни се да то ниси урадио намерно!“ Ове речи грофа Хуана од Барселоне, наследника шпанске круне, изречене сину у вили Хиралда у Есторилу у Португалији, где је краљевска породица живела у егзилу, дочаравају сву драматичност породичне трагедије која се одвијала тог Великог четвртка, 29. марта 1956.

Живот осамдесетчетворогодишњег краља емеритуса, Хуан Карлоса, који је владао Шпанијом 39 година, а сад живи у егзилу у Уједињеним Арапским Емиратима, обилује контроверзама и скандалима, од односа сa диктатором Франком, бројних оптужби за финансијске малверзације и примање мита, раскалашног живота и небројених љубавних афера, па све до инцидента из ране младости када је, како се тврди, несрећним случајем упуцао и усмртио четрнаестогодишњег брата Алфонса.

Документарни серијал ХБО-а Спасавање краља (Salvar al Rey) бави се разним проблематичним околностима које прате његов живот, а које су, како се сугерише,  заташкаване да би се спасила монархија. У епизоди емитованој крајем прошлог месеца, неколико сведока и породичних пријатеља поделило је сећања и на инцидент из 1956. и открило неке нове детаље.

Алфонсо је био најмлађе од четворо деце престолонаследника, принца Хуана од Бурбона и Батенберга, грофа од Барселоне и његове супруге Марије де лас Мерседес од Бурбона и Орлеана. Током изгнанства за време Франкове диктатуре, породица се скрасила у елитном летовалишту Есторилу, недалеко од португалске престонице. 

Старији син, осамнаестогодишњи Хуан Карлос, кога је генералисимус Франсиско Франко већ видео као будућег краља Шпаније, који ће га наследити после смрти, обучавао се на војној академији у Сарагоси и дошао је кући на ускршњи распуст.

После мисе и причешћа на Велики четвртак, ручка и турнира у голфу на којем је учествовао четрнаестогодишњи Алфонсито, породица се вратила у вилу Хиралда. Отац се бавио писањем писама, инфанткиње Пилар и Маргарита се забављале у својим одајама, а мајка дала инструкције послузи и посветила се читању у својој соби.

„Тог дана мој је живот стао“, признаће много година касније доња Марија својој пријатељици, описујући трагедију због које је доживела нервни слом, окривљујући себе што није већу пажњу посветила деци.

Двојица браће тражила су дозволу да оду и вежбају гађање новим пиштољем који је Хуан Карлос управо донео са академије.

А онда је вечерњу тишину запарао прасак пуцња и врисак.

Дон Хуан је улетео у просторију где су се играли момци и затекао ужасан призор. Мали Алфонсито је непомично лежао на поду прострељене главе, а пиштољ је наводно био у руци Хуан Карлоса.

Антонио Ерасо, краљев пријатељ из детињства присетио се у емисији неких детаља.  „Био сам тамо када се то догодило, али у другој просторији. Сви смо потрчали када смо чули пуцањ“. Тврди да је нарочито дон Хуан био шокиран и изван себе. „Натерао је Хуан Карлоса да се закуне да то није учинио намерно. Није било лако једном осамнаестогодишњаку“, посведочио је Ерасо.

Медији наводе да је дон Хуан умотао крваво синовљево тело у шпанску заставу коју је скинуо са јарбола резиденције. Потом је сео у свој црни бентли и одвезао се на непознато место одакле је бацио пиштољ у море. Ко зна, можда баш са озлоглашене литице Бока до Инферно, Уста пакла, у близини Кашкаиша, која је у својим демонским таласима сакрила и многе друге тајне.

Званично саопштење шпанске амбасаде било је штуро: 

„Док је дон Алфонсо од Бурбона чистио револвер са својим братом, пиштољ је опалио и погодио га у пределу чела, након чега је преминуо неколико минута касније. Несрећа се догодила у 20.30 по повратку са мисе на Велики четвртак, где се причестио“.

Значи, убио се сам. Ни речи о томе да је то у ствари нехотице учинио брат. 

Није било ни званичне истраге, ни аутопсије.

Диктатура Антонија Салазара држала је Португалију под плаштом ћутања, и успешно утулила све могуће гласине. 

Алфонсо је сахрањен на гробљу у Кашкаишу на Велику суботу, а у његову раку је бачено и неколико џакова донете шпанске земље.

Тек 1992. његови посмртни остаци биће пренети у Шпанију и сахрањени у краљевској палати Ескоријал недалеко од Мадрида.

Дан након трагичног догађаја Хуан Карлос је враћен у Сарагосу, где је завршио академију, а касније и друге школе. Франко га је потпуно ставио под своје окриље, у намери да га претвори у државника. 

Ретко се виђао са породицом, а однос са оцем постао је хладан и резервисан. Нарочито након што је 1975, после Франкове смрти, по његовој жељи, Хуан Карлос крунисан као краљ Шпаније, а не његов отац, који је био први у линији наследства круне.

Тек после поновног успостављања монархије почеле су да колају приче и разоткрило се да се ускршњи инцидент 1956. није догодио онако како је писало у званичном саопштењу.

Сам краљ о томе никад није говорио. У неколико ретких прилика када је био упитан за брата, одговорио је да су били веома блиски и лепо се слагали. „Много ми недостаје, али живот мора да иде даље“, речи су шпанског краља. 

Његов отац је преминуо 1993. године и са собом у гроб заувек однео тајну шта је тачно видео на трећем спрату виле Хиралда тог кобног четвртка 1956. године.