Елизабета влада 70 година, а остали

1. Данска краљица Маргрете II (од 14. јануар 1972)

После краљице Елизабете, најдуже владајући монарх у Европи је данска краљица Маргрете, која је недавно прославила златни јубилеј, 50 година на трону. Преузела је круну после смрти свог оца краља Фредерика X.

Врло је популарна у народу, витална и бави се уметношћу, дизајном и костимографијом. На том пољу је и даље активна. Иако је загазила у девету деценију, активна је као цртач и илустратор. Илустровала је данско издање Господара прстенова, а недавно ју је „Нетфликс“ ангажовао као сценографа за нови филм, рађен по причи Карен Бликсен.

Маргрете има два сина, престолонаследника Фредерика и принца Јоакима, а сваки од њих има по четворо деце.

2. Шведски краљ Карл XVI Густав (од 15. септембра 1973)

Само годину дана мање од данске краљице на трону је шведски краљ, који ће златни јубилеј прославити следеће године.

Карл Густав је постао први у реду за круну врло рано, са свега девет месеци, након смрти свог оца, принца Густава Адолфа, који је трагично настрадао у авионској несрећи 26. јануара 1947.
Његов деда, Густав VI Адолф, владао је од 1950. године, а када је преминуо у 90-ој години, на трону га је наследио његов 25-годишњи унук.

Ране године његове владавине карактерисао је губитак преостале политичке моћи, и свођење улоге монарха на церемонијалну. Ипак, краљ је био ватрени амбасадор Шведске, а највише га занимају очување животне средине, технологија, пољопривреда и аутомобили.

У браку је са Немицом Силвијом, коју је упознао као преводиоца на Олимпијади у Минхену 1972.

Краљ Карл Густав и краљица Силвија имају троје деце: принцезу Викторију, наследницу престола, принца Карла Филипа и принцезу Мадлен и укупно осморо унучади.

Попут свог оца, сва деца Карла Густава за супружнике су одабрала особе које нису ни краљевског ни племићког порекла.

3. Принц Ханс Адам II од Лихтенштајна (од 13. новембра 1989)

Принц Ханс Адам II је владајући принц Лихтенштајна већ 33 године, али је годинама раније био регент мале кнежевине, јер му је његов отац, принц Франц Јозеф II, предао многа свакодневна овлашћења, задржавши своју улогу шефа државе.

И Ханс Адам је кренуо стопама свог оца и именовао свог сина Алојза регентом 2004. године, припремајући га тако за каснију улогу, док је он остао шеф државе, без икакве намере да абдицира.

Непосредно пре тога спровео је референдум о измени устава и проширењу својих овлашћења, након што се заклео да ће напустити кнежевину уколико референдум не успе. Већина становника Лихтенштајна била је за то да му додели већу моћ, тако да је 77-годишњи Ханс Адам, осим папе, монарх са највећим овлашћењима у Европи.

Током његове владавине кнежевина је постала чланица УН. Његово богатство се процењује на више од две милијарде евра, највише због вредне колекције уметничких дела коју поседује.
Ханс Адам II има четворо деце – три сина и ћерку.

4. Норвешки краљ Харалд V (од 17. јануара 1991)

Краљ Харалд је тек трећи суверен модерне норвешке монархије која датира од 1905. године. Од рођења је био спреман да наследи трон, иако је провео године Другог светског рата у егзилу пре него што се вратио у домовину 1945. и прошао високо образовање и војну обуку.

Када је на трону наследио свог оца, Харалд је постао први краљ рођен у Норвешкој од 1387. Преузео је мото свог деде „Сви за Норвешку“ и учествовао у модернизацији норвешког друштва и монархије.

Пасионирани спортиста, бавио се активно једрењем, освајао медаље и учествовао на Олимпијским играма. Такмичио се и када је увелико загазио у осму деценију.

У неколико наврата, због проблематичног здравственог стања, морао је владајућу улогу да препусти сину, престолонаследнику принцу Хокону.

Осим Хокона, краљ Харалд и краљица Соња имају и ћерку Марту Луиз.

Важе за краљевску породицу врло либералних схватања, па су пре 20 година одобрили брак престолонаследника са Мете Марит Тјесем Хојби, самохраном мајком бурне прошлости, а скромног порекла и образовања. Био је то брак над којим су се згражавали конзервативни Норвежани, али који је померио стандарде и охрабрио многе нежење из европских краљевских породица да брачну срећу потраже изван досадних и уских кругова „плаве крви“.

Руку на срце, њихова ћерка је избором свог животног партнера још више шокирала норвешку јавност, будући да је после развода од писца Арија Бена, који је касније извршио самоубиство, срећу пронашла у наручју тамнопутог самозваног шамана Дурека Верена.

5. Велики војвода Анри од Луксембурга (од 7. октобра 2000)

Велики војвода Анри наследио је престо Луксембурга од свог оца, Жана, након његове абдикације.

Рођен и одрастао у Луксембургу, Анри се школовао у области политичких наука и међународних студија, а потом је похађао војну обуку у Сендхурсту у Великој Британији.

За животну сапутницу одабрао је Кубанку, Марију Терезу Местре и Батиста-Фаља, чија је породица емигрирала у Њујорк после кубанске револуције, а коју је упознао током студија. Венчали су се 1981. године и имају петоро деце.

Шездесетшестогодишњи велики војвода има репрезентативну улогу. Именује премијера и владу, акредитује амбасадоре, а уједно је и главни заповедник луксембуршке војске где има чин генерала.

Наследиће га најстарији син, престолонаследник Гијом.

6. Принц Алберт II од Монака (од 6. априла 2005.)

О принцy Алберту од Монака готово да и врапци све знају.

Наследио је трон од свог оца, популарног принца Ренијеа III, који је владао Монаком 56 година и био ожењен холивудском дивом Грејс Кели.

Монегашка породица одувек је била на мети папараца и таблоида, па је Албертов живот, као и животи његових сестара Каролине и Стефани, вечито био под лупом јавности.

Од рођења је био престолонаследник, одрастао у Монаку и школован у Француској и Сједињеним Државама. Учествовао је и на Олимпијским играма, такмичећи се у бобу током 90-их година.

Алберт је у браку са јужноафричком бившом пливачицом Шарлин Витсток, која се тренутно налази на лечењу на неименованој швајцарској психијатријској клиници, а с којом има двоје деце, седмогодишње близанце Жака и Габријелу.

На престолу ће га наследити принц Жак, иако Алберт има још двоје деце из претходних веза: 29-годишњу ћерку из везе са америчком агенткињом за некретнине и сина са стјуардесом из Тогоа. Оба очинства признао је тек после судских тужби и генетских тестова. Деца имају право на презиме Грималди, али не и на наследство престола, јер према законима кнежевине, на то имају право само деца рођена у легалном браку.

7. Холандски краљ Вилем-Александер (од 30. априла 2013)

Први краљ Холандије од 1890. године, Вилем-Александер је дошао на престо након што је његова мајка, краљица Беатрикс, абдицирала после 33-годишње владавине.

Био је прва мушка беба у краљевској породици од 1851. Више од 110 година рађале су се само девојчице и Холандија је 123 године имала само краљице.

Образовао се у Холандији и Велсу, а потом се придружио холандској војсци, држећи војне положаје до ступања на престо.

Пилотирање је његова велика љубав. Занимљиво је да је дуго радио као копилот холандске националне авио-компаније на цивилним летовима. Многи путници КЛМ-а нису имали појма да у кокпиту авиона којим лете седи краљ лично.

Ожењен је 50-годишњом Аргентинком Максимом, са којом има три ћерке. Престолонаследница Катарина Амалија недавно је напунила 18 година.

8. Белгијски краљ Филип (од 21. јула 2013)

Године 2013, неколико месеци након крунисања холандског краља, на престо је ступио и белгијски краљ Филип. Његов отац, краљ Алберт II абдицирао је због лошег здравља.

Филипов пут до престола био је трновит: његов стриц, краљ Бодуен, владао је од 1951. до 1993. године, али је преминуо након операције срца и умро без потомства. Бодуенов млађи брат Алберт постао је краљ, иако су многи у Белгији очекивали да ће на трон сести Филип, који је тада имао 33 године.

Филип је, уместо тога, постао војвода од Брабанта и престолонаследник. Студирао је у Великој Британији и САД, придружио се белгијској војсци, а када је преузео дужности престолонаследника, обављао је званичне економске мисије у име Белгије, до ступања на престо.

Краљ Филип је ожењен краљицом Матилдом од 1999. године и имају четворо деце. Престолонаследница, принцеза Елизабета, биће прва владајућа краљица Белгије.

9. Шпански краљ Фелипе VI (од 19. јуна 2014)

Најмлађи европски монарх, шпански краљ Фелипе, наследио је трон 2014. након абдикације свог оца, краља Хуана Карлоса.

Док је био престолонаследник, његова интересовања обухватала су спорт, новинарство и економију.

Интересовање за новинарство вероватно га је зближило и са будућом супругом, телевизијском новинарком Летисијом Ортис, којом се оженио 2004. и добио две ћерке, престолонаследницу принцезу Леонор и инфанткињу Софију.

Краљ Хуан Карлос, чију су владавину последњих година потресали многи скандали, објавио је почетком јуна 2014. намеру да абдицира.

Иако су као званичан разлог тога наведене његове године, забележено је да је одлазећи краљ рекао: „Не желим да мој син остари чекајући, као принц Чарлс!“

А принц са најдужим престолонаследничким стажом чека и даље.