Зашто Алберт од Монака сваког јануара спаљује рибарски бродић

Празник Свете Девоте један је од најзначајнијих датума у Монаку и прилика да се породица Грималди нађе на окупу.

Иако се очекивало да ће за ову прилику и супруга принца Алберта, принцеза Шарлен, напустити клинику на којој се лечи и придружити се породици током обележавања празника, то се није догодило. Дводневним церемонијама, осим Алберта и њихових седмогодишњих близанаца, Жака и Габријеле, присуствовала је Албертова старија сестра, принцеза Каролина од Хановера и син његове млађе сестре Стефани, Луј Дикрије, те унуци Албертове тетке Антоанете, баронице од Масија.

Сам празник Свете Девоте слави се 27. јануара, када се одржава свечана миса у катедрали и процесија улицама Монте Карла.

Вече уочи празника, у луку Порт Херкул, уноси се и симболично спаљује један рибарски бродић. Овај обичај везан је за причу о светици, која је заштитница Монака и Корзике, али и рибара.

Света Девота рођена је на северу Корзике око 283. године, у породици римског сенатора Еутихија. Желела је свој живот да посвети Богу, али је у време прогона хришћана током владавине цара Диоклецијана, као млада девојка, ухваћена, на најзверскији начин мучена и убијена каменовањем.

Римљани су наредили да се њено тело спали, али су верници успели да га отму са ломаче и однесу на брод који је пловио за Африку, у намери да је тамо сахране по хришћанским обичајима.

Међутим, током пута, задесила их је страшна олуја, а легенда каже да је тада из уста светице полетела бела голубица која је довела брод до обале данашњег Монака. Ту се насукао 27. јануара 304. године. Рибари су Девотино измучено тело пронашли поред једног расцветаног грма, иако је била зима. Легенда каже да на том месту увек крајем јануара процвета цвеће.

Касније је на њеном гробу подигнута црква свете Девоте, која се први пут спомиње 1070. године.

Управо те године, капетан једног фирентинског брода, Антинопе, покушао је да украде реликвијар у којем су се налазиле Девотине мошти. Али, према легенди, силовити ветар спречио га је да побегне. Владар Монака, Уго Грималди, ухватио га је и сурово казнио, одсекавши му нос и уши, а његов чамац је запаљен на плажи.

Сваке године монегашка породица и њихови суграђани симболично запале један рибарски бродић у луци, одајући тако почаст својој светици заштитници.

Легенда о њој заузима посебно место у кнежевини и у срцима њених становника, али и у монегашкој историји, култури, фолклору, књижевности, уметности. Њене мошти сматрају се чудотворним, а за многе историјске догађаје током којих је Монако успео да очува своју независност и сувереност заслуге за то његови становници приписују управо чудотворним моћима Свете Девоте.