Преминуо Горан Митровић, првак и солиста Ансамбла народних игра и песама „Коло“

Из Ансамбла Коло наглашавају да је изненадна смрт њиховог солисте Горана Митровића ненадокнадив губитак како за њихову организацију, тако и за ширу уметничку заједницу Србије.

„Наша земља је изгубила великог уметника који је био један од најблиставијих играча које су сцене, не само наше земље виделе. Горан је био вођа, колега, био је пријатељ. Без њега Коло више никад неће бити исто. Али сећање на њега је оно што ће нас носити даље, што ће нам давати снагу да, њему у част, наставимо са песмом и игром. Слава му“, написали су из Ансамбла народних игара.

Горан Митровић је рођен је 1970. у Београду, а у Ансамбл народних игара „Коло“ је примљен 1990. године, док је 2006. добио статус првака у ком је остварио велики број успешних улога.

Од значајнијих рола оставио је трага у пројектима Циганска игра и Го пратиле дедо у кореографији Добривоја Путника, Теското Олге Сковран; Комитске игре у кореографији Мире Сањина.

Такође, поставио је већи број самосталних кореографских композиција у матичној кући и на другим сценама.

Сарађивао је са Балетском школом „Лујо Давичо“ у Београду као педагог народне игре, са ансамблима АКУД „Лола“ и АКУД „Бранко Крсмановић“, као и са Народним позориштем у Београду.

Након дипломирања и специјализације на Високој школи за обуку и образовање васпитача у Кикинди, уписао је Институт за уметничку игру у Београду где је уз ментора проф. Дијану Милошевић стекао звање Мастер аудио и визуелни уметник – уметничка игра, 2020. године.

Вест о прераном губитку уметника, педагога и једног од најбољих фолклорних играча данашњице колеге и даље са неверицом прихватају.

Из панчевачког огранка КУД „Абрашевић“, где је Митровић био уметнички директор од 2014. до актуелне 2021. године, такође су се огласили.

„Од Горана, у ствари, не можеш да се опростиш. У шоку смо, нема више најбољег, али оставио је иза себе ученике који ће се заувек трудити да буду исто то – најбољи, зато што је он тако желео, зато што за другачије није знао“, написали су из „Абрашевића“.

Како кажу из Института за уметничку игру, њима је колега Митровић био златни пример да жеља за учењем, истраживањем, преиспитивањем и константним радом никада не престаје.

„Није прошло дуго од његовог изузетног мастер рада 'Основна театарска постојаност у музичко-сценским делима – кореографији и њена проблематика стварања данас' да би се одлучио за корак даље и постане кандидат за докторске студије. Делили су нас дани од тог новог сусрета“, опростили су се из Института за уметничку игру од Горана Митровића.