Ланетове колеге: Плакали смо с њим, али од смеха

Смрт Милана Ланета Гутовића потресла је цео регион, о њему говоре колеге, пријатељи, званичници, поштоваоци. Патријарх српски Порфирије, каже да му је био драг пријатељ и велики уметник. Милан Гутовић, по сопственој жељи, биће сахрањен у суботу, у 13 и 30 у порти Цркве Свете Тројице у Кумодражу.

„Племенита будала“ - тако је о себи говорио Лане Гутовић. А о његовом раду и таленту сведочи на десетине најважнијих глумачких награда.

Играо је на бројним сценама, са својим Кабареом обишао свет, али само ансамбл ЈДП-а, у који је дошао као део генерације чији је ментор био Бојан Ступица могао је једну представу попут Бубе у уху, у истој подели да изводи 45 година.

„Ја сам са Ланетом најслађе плакао, али од смеха. Он је заиста био човек који, кад му је нешто смешно, или кад види нешто смешно или кад неко направи нешто смешно, он се не смеје, он плаче, њему цуре сузе", рекао је глумац Ирфан Менсур.

„У оваквим приликама када оде неко из света уметности, обично се каже и по нека лепша реч од истине. У случају Ланета Гутовића, све што кажемо мање је од његовог божјег дара. Био је човек раскошног талента, непоновљива радост глуме којом продужава живот. Лек за душу", каже академик Душан Ковачевић.

Глумац који је оставио неизбрисив траг - тако ће Гутовића памтити Синиша Павић, који је са њим сарађивао пола века.

„Том својом улогом је постао део милионског гледалишта, део сваког гледаоца, део њиховог живота. Они су га просто присвојили, усвојили, заволели или га омрзнули, али он је ушао у њихове животе и остао трајна успомена", изјавио је сценариста Синиша Павић.

Срећко Шојић је обарао биоскопске рекорде са Тесном кожом, а двадесетак година касније с Белом лађом и телевизијске.

„Дакле, он је од почетка до краја у сваком свом животу и политичком и друштвеном и приватном апсолутно негативан. Е, таленат Ланетов је био да тај негативни лик прилепи за гледаоце", каже Михаило Вукобратовић, редитељ.

„Глумци могу да приложе докторате, можда нека теорија, али је много теже бити на том нивоу да уђете с једном улогом у легенду, да будете непоновљиви, да је немогуће замислити да неко други игра ту улогу, као што је у његовом случају Срећко Шојић", сматра Александар Дунић, глумац.

У јавности је остављао утисак драгог намћора, колеге га памте као другарчину, колегинице као џентлмена. За себе је говорио да је увек више волео да насмеје људе, него да их растужи.

Засмејавао је до суза, саопштавајући и горке истине, а то је умеће великана.