Чарлс Буковски – Dirty Old Man је рођен пре 100 година

Чарлс Буковски је немачког порекла, и прве три година живота је провео у Немачкој. Овај мигрант је у Сједињеним Државама стекао славу као писац седамдестих и осамдестих година. Његове књиге су биле најчешће крадене у Америци.

Хајнрих Карл Буковски, рођен је 16. августа 1920. у Андернаху као једино дете брачног пара Катарине Фет и Хенрија Хајнриха Буковског. Мајка је шваља из тог малог места, блага особа, округлог лица и великих очију. Отац је Американац из Пасадене у Калифорнији, пореклом Немац и наредник америчке војске.

Након што је служио као окупациони војник у Немачкој, оснива грађевинску фирму и банкортира. Отац је грубог изгледа и карактера. Често га је тукао.

Породица се 1923. сели у САД у Балтимор. Једанестогодишњи Чарлс или Хенк како су га звали, говори енглески с немачким акцентом, деца га малтертирају. Године 1924. – селидба у Лос Анђелес.

Чарлс је у петом разреду ослодођен наставе – због акни које су оставиле траг на њеоговом лицу за цео живот. Буковски чита: Хемнгвеја, Синклера Луиса, Шервуда Андерсона, Џон Дос Пасоса, Д.Х. Лоренса...

Касније се уписује на факултет, прекида студије и сели се по Америци радећи разне послове.
Док је возио кола хитне помоћи, 1942. године у Сан Франциску упознаје се са класичном музиком. И то му остаје остаје за цео живот – као акне.

Немачки медији о Буковском

„Буковски је писао лаке руке и сувим хумором о ужасу баналног, о лошем сексу, о лаким женама, коњским тркама, бедним пословима, радостима пијанства.

Чудно да га није занимала рок музика, џез или блуз, већ класична музика, Бетовен, Чајковски и Малер, дела белих старијх мушкараца, чија музика оптерећена патосом функционише као машина глорификације и узвишености.

Буковски је био старији од бунтовних студената 70-их. Знао је шта долази. У сваком случају, ти његови млади обожаваоци дивили су се његовим лаконским реченицама о баналној стварности.

Кад би нацврцан сео за писаћу машину, у позадини се чула класична музика. Његове чудесно једноставне, јасне реченице, говоре о постојању без икакве наде, без неке визије, како то људи данас воле да кажу, о животу који се одвија на самом дну материјалистичког света. Упркос мизантропији, његови су текстови увек препуни нежности према другима. Амерички егзистенцијалиста Буковски спада у ред с Хамсуном и Селине. И у будућности ће имати читаоце, то би требало да је јасно“, наводи Бајришер рундфунк.

„Буковски је радио и у пошти, сортирао је и разносио писма и о томе написао свој први роман Човек са кожном торбом, који се сматра класиком андерграунд литературе, мада се ради само о поштару пијанци који због безовљности пропада у свакој области свог живота. Али је свестан да не мора да се плаши неких озбиљних последица. Бели Американци 70-их година нису знали за егзистенцијалне страхове“, пише Велт.

Оптуживали су га да је тривијални писац

„С годинама је проза и поезија Буковског постајала сведенија, као да није хтео да губи време. Избацио је све што је сматрао баластом. Све чешће је писао пријатељима о свом лошем здрављу и рекао да се не плаши смрти. Две године пред смрт, признао је да славу и богатство не треба презирати, али је чезнуо за старим временима када је још био непознат. На питање о тајни његовог успеха одговорио је – То је био само напоран рад, из дана у дан и притом осећај среће.

Често су га оптуживали да је тривијални писац, да је писао само о сексу и пијанству, и да је био сексиста. Његова слика жене била је прилично традиционална. истовремено га је покрет шездестосме обожаво. Буковски је изнад свега, безвременски јер су његове теме безвременске и погађају све, у сваком друштву“, каже колумниста Дојчландфунк култур.

О себи је једном рекао

Представљају ме храбријом и талентованијом него што сам био. Преувеличава се ... људска раса све преувеличава, своје јунаке, своје непријатеље, свој значај.

На питање о смислу живота, он је у једном интервјуу одговорио: „Ср..е - следеће питање“.

Берлински таз пише да му је часопис за литературу посветио посебно издање. Ради се о часопису Drecksack, што би у слободном преводу било „олош“ и у чијем поднаслову пише – читљив часопис за књижевност. „То би се допало Буковском који није волео ни чаосписе за литературу нити књижевне вечери. Чаоспис издаје Флоријан Гинтер, добар познавалац Буковског чија књига Notes on a Dirty Old Man. Чарле Буковски од А до Ш излази ових дана“, додаје таз.

Аутор чланка у Билду пише да је и дан данас љут на Буковског јер је само једном био у свом и ауторовом родном месту Андернаху, градићу на Рајни са 25. 000 становника.

„Још сам ишао у школу, неколико минута хода од куће у којој се родио, када је Буковски 1977. године објавио своју Fuck Machine. Апсурдне приче о 12 летећих мајмуна који заправо не желе да копулирају, и о професору из Хитлерове Немачке који је после рата измислио савршену Fuckmaschine за Американце.

Године 1978, када је због књижевне вечери дошао у Немачку, канцелар је био Хелмут Шмит, а селектор фудбалске репрезентације Хелмут Шен. Иза нас је била незапамћена зима, мислили смо да ћемо се удавити у снегу. Буковски је дошао у Андернах и био запрепашћен поплавом изливене Рајне коју је после описао у књизи о тој посети Немачкој.

Лепа вила у којој је провео првих једанаест година била је неко време бордел – Буковском би се то допало.

А њему посвећена плоча код те виле је обично прилично посрана. Да голубови то не раде добровољно, ми би смо их замолити да то учине. Смрт, за њега није била ништа више него 'последња шала у низу лоших шала'.

Градоначелник Андернаха Ахим Хитен (63, СПД), обожавалац Буковског попут мене, пре неколико недеља писао је удовици – Савезна покрајина Рајна-Палатинат жели да оснује Буковски награду, за младе писце који су неконвенционални и оштри, као што је Буковски. Удовица није одговорила“.

Чарлс Буковски је био ожењен два пута и има ћерку рођену 1964. године. Боловао је од леукемије. Умро је од упале плућа 9. марта 1994. "Don't try", „Не покушавајте“ – пише на његовом надгробном споменику.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 09. октобар 2024.
25° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи