Од „Нећу дијаманте“ до „Миљацке“ – животни акорди Халида Бешлића

„Напиши ми песму о завичају“, рекао је Халид Бешлић Мирку Шенковском Џерониму, човеку који има и македонске и славонске крви, и жену из Бихаћа, али нема никакве везе са Романијом. О њој је слушао из Халидових прича. Бешлић није хтео да то буде нешто јефтино, типа „село моје завичају мио, где сам досад био!", и Џерониму је споменуо топониме који га подсећају на младост и прву љубав.

Али баш као што ни Драгиша Недовић није имао везе са Вишеградом, а написао је најлепшу песму о том граду, тако је и Џеронимо већ сутрадан имао спреман текст и песму о Романији.

„Направи ми песму“, рекао је Халид Бешлић Жељку Јоксимовићу када му је дао текст Фахрудина Пецикосе који је био инспирисан љубављу и реком Миљацком. Миљацка ће постати још један велики хит.

Неки певачи живе од старе славе, неки готово да пензију дочекају певајући више деценија старе хитове. То није био случај са Халидом Бешлићем. Заправо, тешко да би се могло рећи ко је био популарнији – млади или зрели Халид.

Млади је имао ту срећу да је у једној сарајевској кафани седамдесетих година срео текстописца и композитора Назифа Гљиву. Гљива је 1984. написао речи песме која ће обојици променити живот. Нећу, нећу дијаманте постао је велики хит, али је постао и животни мото Халида Бешлића, човека кога слава није ни мало променила и који је, како су његови пријатељи говорили помогао многима, али није дао да се о томе говори.

Бешлић се увек трудио да наредни хит буде потпуно другачији од оног претходног, а Назиф Гљива, пишући за Бешлића, никад се није понављао. После песме Нећу, нећу дијаманте, стигле су потпуно различите песме – И занесен том љепотом и Златне струне.

И то су само неке од песама, а Халид Бешлић имао их је чак 200. Није само био велика звезда Балкана. Био је један од ретких који је могао да каже да је код своје куће и онда када је био у кући у Сарајеву и онда када је био у родној кући на Романији.

О „тесару који је направио велике хитове“, како су га новинари описивали, у емисији Око су говорили кум Халида Бешлића, Машо Шиповац, музичар Жељко Јоксимовић, текстописац и композитор Назиф Гљива, аранжер, композитор и музичар Драган Стојковић Босанац, редитељ Рајко Грлић и сценариста Наташа Дракулић.