Бонд – европски мит рођен у Хладном рату

Џејмс Бонд нема времена за умирање. То је и назив новог, 25. по реду, Бондовог филма (Није време за умирање) који ове године долази у биоскопе. Међутим, тајни агент 007 је имао довољно времена да премијеру планирану за 2. април ипак помери на 12. новембар.

И тако се Европа и остатак света дистанцирају, затварају у кућне канцеларије и добровољне карантине, и гледају старе филмове из серије о Џејмсу Бонду. За разлику од фудбала, олимпијаде или биоскопа, класици са Бондом доступни су чак и сада. Бонд је више од супер-агента у служби Њеног Величанства – он је паневропски мит.

Генијалне направе

Kао и Европа какву смо познавали пре короне, Бонд је растао на рушевинама Другог светског рата. Дванаест романа у серији о Бонду објављено је између 1953. и 1964. године и сваки је одражавао искуство њиховог аутора Јана Флеминга са светским шпијунским обрачуном у време Хладног рата. Флеминг је тада био активан у британској поморској тајној служби и инспирисали су га стварни људи и операције.

Творац Џејмса Бонда касније је био близак пријатељ са шефом ЦИА, који је био проглашен великим обожаваоцем Бонда. За магазин Лајф изјавио је да је неколико пута тражио од одељења ЦИА за технику да направи генијалне уређаје попут „Q“. Мислио је на одашиљач за праћење који је Бонд прокријумчарио у пртљажнику зликовца Голдфингера, или отровну оштрицу коју Роса Kлеб испушта из ципеле у филму Из Русије с љубављу.

Немица Лоте Лениа глумила је Росу Kлеб у филму Из Русије с љубављу 1963. године, а Герд Фребе, односно Аурик Голдфингер, је већ идуће године започео малу традицију у филмовима о Бонду – традицију „лоших момака“ са немачког говорног подручја. Kристофер Валц као вечни негативац Ернст Ставро Блофелд тренутно оживљава ту традицију у филмовима Спектра и Није време за умирање.

Али поред њих ту су и филмски великани попут Kурда Јиргенса у филму Шпијун који ме волео или Kлаус-Марије Брандауера ака Максимилијана Лага у Никад не реци никад.

Цели филмски лик Блофелда са карактеристичним ожиљком преко десне половине лица креиран је по узору на аустријског официра СС Ота Скоржењија. Његово лице је деценијама било симбол апсолутног зла. А то је у послератном периоду могао бити само нациста.

За то је постојало сасвим логично објашњење унутар свемира Џејмса Бонда – агент је рођен почетком двадесетих у немачкој Рурској области, где је његов отац био део британских окупационих сила након Првог светског рата.

Тако барем пише у јединој „ауторизованој биографији“ аутора Џона Пирсона из 1973. године. Џејмс је аверзију према Немцима наследио од оца – и она се темељи на катастрофи 20. века. „Зли Немац“ био је непогрешив одјек времена након Другог светског рата.

Међутим, Први и Други светски рат су за Бонда само небитне позадинске приче у односу на Хладни рат. Главни сукоб Бондовог свемира био је међународни системски сукоб Истока и Запада, комунизма и западне демократије.

Увређеност Совјетског Савеза

Утицај Бондових филмова у Хладном рату био је огроман. Они су довели и до званичних политичких реакција. Након филма Из Русије с љубављу, Совјетски Савез је био толико увређен да не само да је забранио све филмове о Бонду до средине седамдесетих, већ је извршио и притисак у многим земљама да забране филм у биоскопима.

И још нешто. Бонд је у СССР-у званично проглашен непожељном особом. Дипломатске санкције за измишљени лик биле су заиста јединствен догађај. Сасвим је јасно – Бонд је на све стране схваћен озбиљно и пронашао је своје место у културној политици и Истока и Запада.

Шпијунске направе, трикови, аутомобили, жене, забаве и спектакуларне локације за снимање филмова – многи гледаоци и данас уживају у забавним моментима. Оно што је заиста важно су негативци и сценарији испуњени неизвесношћу. Око тога се све врти.

Сам Бонд мења нијансе и има врло мало простора за промене и игру. Он ће бити тај који ће увек победити, увек ће бити Британац и увек мушкарац. Продуценти су то јасно дали до знања у најновијем филму, Није време за умирање.

Европски мит

Али, то не важи за његовог противника. Јер, негативац и његови планови се увек мијењају у складу са временом. Преко злих Немаца и Хладног рата, затим претње светском миру (Дијаманти су вечни, Само двапут се живи или Операција Свемир), нуклеарне терористичке групе (Операција Гром), првог рата у Афганистану (Дах смрти), кријумчара дроге Централне Америке (Дозвола за убиство), постсовјетских кријумчара оружја (Златно око), сукоба око ресурса (Зрно утехе), па све до тероризма и дигиталног масовног надзора (Спектра).

Сага о Бонду одражава посебне претње које су карактеристичне за одређено време. А Kолико је због тога јако узбуђење, говори и најава новог негативца Рамија Малека који глуми Сафина у Није време за умирање.

Многе занимају питања попут оних ко ће следећи глумити Џејмса Бонда, које ће зло сада да прети, али и о имиџу жена у филмовима. Готово је невероватно колико један измишљени лик може да покрене дебате.

Свако време и свако друштвено питање жели да се одрази у Бонду, а свака земља и сваки град желе да буду на платну иза агента 007 док прогони зликовце и доживљава авантуре. Бонд већ је дуго заједнички европски мит, рођен у Хладном рату.

Kристофер Неринг, рођен 1984, научни је директор Немачког шпијунског музеја у Берлину. Студирао је источноевропску и модерну историју у Хајделбергу и Санкт Петербургу и докторирао 2016. године на тему из историје тајне службе. Његова најновија књига је „77 највећих митова о шпијунажи" објављена је прошле године. Текст је део наше викенд-серије Моја Европа