Преминуо редитељ Душан Макавејев

Славни редитељ је рођен је 13. октобра 1932. у Београду. Дипломирао је психологију на Филозофском факултету у Београду.

Један је од оснивача филмског црног таласа, филмова којима је критиковао труло друштво, како комунистичко, тако и капиталистичко – Парада (1962), Човек није тица, Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ (1967), Невиност без заштите (1968), Недостаје ми Соња Хени (1972), Sweet Movie (1973), Горила се купа у подне (1993)...

Био је уредник многих новина и часописа – Студент, Књижевне новине, Данас. Бавио се и писањем за многе часописе. Имао је запажену улогу у студентским демонстрацијама 1968. године.

Добитник је великог броја домаћих и страних признања: Октобарска награда Београда, „Сребрни медвед“ у Берлину, „Сребрна арена“ у Пули, „Луис Буњуел“ у Кану, „Сребрни Хјуго“ у Чикагу, „Златно доба“ Белгијске краљевске кинотеке, „Филмска легенда“ коју додељује Фестивал филмова југоисточне Европе са седиштем у Паризу.

У септембру прошле године промовисан је у почасног доктора на Ректорату уметности у Београду, заједно са Миодрагом Табачким.

Паскаљевић: Макавејев ће живети до год траје кинематографија

Редитељ Горан Паксаљевић рекао је за портал РТС-а да је Макавејев померио границе светског филма, нарочито остварењем Мистерије организма.

Сматра да су филмови Душана Макавејва и дан-данас живи и да ће живети до год траје кинематографија.

„Макавејев је један од најзачајних стваралаца који је радио у Србији и свету. Чини ми се да ми у Србији још нисмо свесни колико је он велики, не само овде и простору бивше Југославије већ и у свету", нагласио је Паскаљевић.

Студентима ФДУ-а Пасакаљевић би препручио да обавезно погледају филм Човек није тица.

„То је његов први филм кога се сећам. Из тог филма произашла је цела његова каснија филмска поетика", навео је Паскаљевић.

Каже да се доста дружио са Макавејевим. „Имао је весео и врцав дух, са њим је заиста вредело проводити време", додао је Паскаљевић.

„То су били часови људскости, оптимизма, без обзира што смо говорили о врло тамним, мрачним темама. Много ће ми недостајати", закључио је познати редитељ.

Свечана сала Југословенске кинотеке зваће се „Макавејев“

Југослав Пантелић, директор Југословенске кинотеке рекао је да ће се свечана сала те институције звати „Макавејев".

„Напустио нас је велики Душан Макавејев, али на срећу његова дела и домети остају вечни“, рекао је Пантелић за Танјуг.

"Пре само неколико дана Управни одбор Југословенске кинотеке донео је одлуку на мој предлог да Свечана сала Југословенске кинотеке понесе име ‘Макавејев‘. Било је планирано да се то догоди на овогодишњем Фесту пред пројекцију филма Случај Макавејев редитеља Горана Радовановића који је и сам члан Југословенске кинотеке", навео је Пантелић.

Напоменуо је да и поред тога што је најава целокупног програма 47. Феста, чији је уметнички директор, најављена за 28. фебруар, крши правила и открива да је овогодишњи победник за изузетан допринос филмској уметности, управо Душан Макавејев.

„Душан Макавејев је један од најцењенијих аутора своје генерације и без обзира на његов одлазак, он ће кроз своја дела наставити да утиче на све љубитеље филма и будуће генерације", истакао је Пантелић.

Директор Филмског центра Србије Бобан Јевтић напомиње да је Макавејев био уметник због кога је југословенски, српски филм добио свој идентитет у свету.

"Стваралац огромног утицаја, редитељ чији филмови се данас виде као део светске баштине, човек који је пленио својом оригиналношћу и визијом. Једноставно, један од највећих филмских ствараоца које је ова земља имала", поручио је Јевтић.

Професор и сценариста Небојша Ромчевић сматра да је Макавејев био очекивано несхваћен у времену у којем је стварао.

„Отишао је један од наважнијих филмских мислилаца југословенске кинематографије чије време тек треба да дође", рекао је Ромчевић.