Скупо или јефтино, да ли нас модни предмети одају?

Ако одећа може да говори коме заправо шаљемо поруку? Могу ли нас скупи комади учинити вреднијим и можемо ли се моћно осећати и у јефтиној  гардероби?

Један момак у Француској пре пет година извео је друштвени експеримент. Обучен у два различита одела као скитница и послован човек нашао се у истој ситуацији. Слошило му се, пао је на земљу и тражио помоћ.

Док је то радио као скитница нико му није прилазио, а као човеку у оделу готово сви су покушали да му помогну. Јесмо ли заиста склони да људе процењујемо на основу онога што носе?

„Живимо у времену кад је то негде једна невербална прича која се често  процењује, проблем је што су проценитељи некада неуки да процене“, каже модни дизајнер Игор Тодоровић.

Његова млађа колегиница дизајенерка Невена Ивановић истиче да има много људи који не говоре, али својим ставом и тиме што носе на себи говоре колико брину или не брину о себи.

Ако оделом шаљемо поруке ризикујемо ли да понекад будемо погрешно протумачени. У пословном свету гардероба заузима високу позицију. Зато у разговору са менаџером за људске ресурсе проверавамо колико често изглед уме да превари. Нарочито када некога видите први пут, као на разговору за посао.

„Што више интервјуа одрадите схватите да тај први утисак може јако да завара. Не желимо у том смислу ни да стављамо неке људе у категорију да су се лепо обукли или нису. Све док је то уредно и чисто. Тај моменат мора да буде испоштован“, сматра Сања Тишма, менаџер људских ресурса у компанији „Филип Морис“.

А да ли ће нас неко поштовати зависи и од тога како изгледамо. То је бар показао експеримент на почетку, изведен у Француској. Kако је у Србији-колико је људима стало до изгледа?

„Kод нас је тај утисак да генерално нисмо нека богата земља, али када погледате колико су девојке сређене, нашминкане стално, колико је све то што носимо упеглано, утегнуто види се да нам је превише стало до тога да покажемо како нисмо сиромашни“, каже Невена Ивановић.

Са њом је сагласан и Тодоровић који каже да је нама као нацији важно све што је везано за одевање и врло се о томе прича. А и прилично смо  довитљиви што се тога тиче, просто смо можда и били приморани да будемо  довитљиви.

Један од довитљивих начина да за мало новца изгледате добро јесу секнд хенд продавнице. Иако се често мисли да се овде облаче људи који нису у повољној финансијској ситуацији, продавци нас демантују.

„Код нас се облаче људи који имају много више новца, који воле да купе изузетно добре комаде по пристојним ценама, квалитетну обућу, добре  брендове, торбе, гардеробу. Ако то притом буде по стварно ниским ценама онда је то прави ужитак за њих и буду баш радосни и срећни“, истиче Данијела Бошковић из секнд хенд продавнице „Орманче“.

У ту групу се не рачунају они чија срећа зависи од количине новца коју су уложили у изглед. Па тако скупим комадима желе да пошаљу упечатљивију поруку. Kоме и ко то уме да оцени?

„Људи који прибегавају куповини тако скупог комада се крећу у том друштву, где просто када се огрну неким комадом, не треба ништа да кажу, јер је фактурисана вредност тог комада врло позната оном који седи прекопута“, мисли Тодоровић.

И Ивановићева мисли да они који се опредељују за скупу одећу комуницирају са ближом околином.

„То је нека врста надметања ко ће имати скупље, боље, новије и слично. Сада смо сведоци времена у коме клинци носе најскупље патике и на њима је све скупо, а одакле то све и за кога то све“, пита се дизајнерка.

Можда одело не чини човека, али оставља први утисак о њему. За многе гаредорба је друга кожа у којој се осећају пријатније него у сопственој.

Разумљиво, јер одећа осим што прикрива физичке неодстатке, обликује фигуру, чини и да се вредније осећамо. Али то свакако не треба значи да вредност количином новца који смо у уложили у изглед.