Блиски сусрети, НЛО-и и заташкавања: Зашто је Спилбергов класик о теоријама завере из 1977. године актуелан и 2026.

Када су први трејлери за нови филм Стивена Спилберга Дан откривања (Disclosure Day) потврдили да је тема филма сусрет са ванземаљцима, интернет су преплавиле спекулације да је реч о наставку његовог култног остварења Блиски сусрети треће врсте из 1977. године.

Нагађања су постала толико учестала да се у промотивним материјалима за нови филм уз дозу хумора наводи: „Ово није наставак Блиских сусрета (извини, интернете)“.

Ипак, везе између ова два филма су веома јасне. Емили Блант, једна од звезда Дана откривања, описала је нови филм као својеврсни „трећи чин“ уз Блиске сусрете треће врсте и И-Тија – ванземаљца (1982). И сам Спилберг је у једном од трејлера повезао ова остварења рекавши: „Данас сам још склонији него када сам снимао Блиске сусрете да верујем да нисмо једина интелигентна цивилизација у свемиру.“

Неке сличности су очигледне – добронамерна бића са других планета долазе на Земљу. Међутим, постоји и мање упадљива веза. И Блиски сусрети и Дан откривања ослањају се на теорије завере према којима америчка влада крије доказе о НЛО-има, односно, како се данас чешће називају, УАП-има (неидентификованим аномалним појавама).

Те теорије воде порекло од наводног пада НЛО-а код Розвела у Новом Мексику 1947. године. Током деценија само су добијале на снази и постепено прешле из домена маргиналних уверења у главне токове јавне расправе.

Данас су поново у жижи интересовања након недавног, многима разочаравајућег, објављивања информација Пентагона о пријављеним виђењима УАП-а. Због тога су Блиски сусрети актуелнији него икад и представљају кључ за разумевање Дана откривања, филма чија је суштина управо разоткривање истине о тим појавама.

НЛО-и и Вотергејт

Својим раскошним визуелним стилом, темама породичне кризе и сусретом са бићима са друге планете, Блиски сусрети треће врсте остају један од најамбициознијих и најупечатљивијих Спилбергових филмова.

Већина гледалаца сећа се сцена које су ушле у филмску историју. Ричард Драјфус тумачи Роја Нирија, обичног породичног човека који угледа НЛО и потом за трпезаријским столом обликује пире кромпир у облик огромне стене. Не знајући то, он заправо реконструише место на које ће ванземаљски брод касније слетети.

Ту су и незаборавне сцене доласка светлећег матичног брода, појављивања високих, бледих бића крупних глава, као и тренутак када Рој добровољно улази у летелицу и одлази у свемир. Тешко је заборавити и чувених пет музичких тонова којима научници успостављају комуникацију са ванземаљцима.

Оно што данас посебно упада у очи јесте начин на који влада покушава да спречи јавност да сазна истину. На једном састанку грађана Рој и Џилијан (Мелинда Дилон), мајка трогодишњег дечака кога су отели ванземаљци, сусрећу се са другим сведоцима НЛО-а. Официр америчког ратног ваздухопловства тврди да оно што су видели сигурно није дошло из свемира.

Међутим, службене обмане не завршавају се на тој лажи. Током читавог филма Спилберг публици открива доказе о заташкавању којих ликови још нису свесни.

Телевизијске вести извештавају да је исклизнуће воза изазвало цурење опасних хемикалија и да је неопходна евакуација у кругу од готово 500 километара око Ђавоље куле у Вајомингу – управо оне стене коју Рој непрестано обликује од пиреа. Гледаоци, међутим, већ знају да је то само измишљена прича коју су власти пласирале како би прикриле праву операцију.

Публика је већ видела огромне војне снаге које стижу у Вајоминг како би припремиле место за слетање ванземаљског брода, као и опрему сакривену у камионима са ознакама ланца сладоледа „Баскин-Робинс“ и супермаркета „Пигли Вигли“.

Док путују ка Ђавољој кули, Рој и Џилијан уз пут примећују мртве животиње. Касније сазнају да оне нису угинуле, већ су успаване средствима за омамљивање како би се лажна прича о хемијској катастрофи учинила уверљивом.

Тако Блиски сусрети постају прича о обичном човеку који покушава да дође до истине суочен са огромном мрежом државних тајни и лажи.

Када је Спилберг први пут осмислио филм, описао га је као „НЛО-е и Вотергејт“. Иако се кроз бројне верзије сценарија прича развила у породичну драму – Рој напушта супругу и децу како би отишао у свемир, а Џилијан трага за својим сином – елементи политичког трилера остали су веома снажни.

Уметност која опонаша стварност

Као што је често случај са Спилберговим фантастичним филмовима, и овај одражава појаве из стварног живота.

Џон Тоулсон у својој књизи о Блиским сусретима из 2016. године наводи да је након премијере филма дошло до наглог пораста пријава о виђењима НЛО-а. Занимљиво је да није реч о новим случајевима, већ о старим сведочењима људи који су се дотад плашили да говоре о својим искуствима.

Данас знамо да истраге америчке владе о НЛО-има трају још од 1947. године и случаја у Розвелу, као и да су такви програми повремено настављани све до савременог доба.

Један део те приче постао је познат јавности 2017. године, када је Њујорк тајмс објавио текст о тајном програму Пентагона за истраживање НЛО-а. Откривено је да је америчко Министарство одбране годинама потајно финансирало анализе пријављених сусрета са необјашњивим појавама.

Испоставило се да је влада заиста нешто крила. Да ли су то били докази о НЛО-има или само чињеница да се тим питањем бавила – већ сама та тајновитост била је довољна да подстакне нове теорије завере.

Интересовање јавности наставило је да расте, иако конкретних одговора готово да нема. Конгресна саслушања из 2023. године нису донела значајна открића, осим питања да ли УАП-и представљају претњу по националну безбедност.

Више пажње изазвао је извештај Волстрит џорнала из 2025. године о документу Министарства одбране. Према наводима листа, у извештају је изостављена чињеница да је постојао програм дезинформација који је намерно ширио гласине о НЛО-има како би се прикриле осетљиве војне активности и спречило да Русија дође до важних података.

Ипак, ништа од тога није понудило убедљив доказ о постојању ванземаљских летелица или посета са других планета. Ни најновији извештај Пентагона није променио ситуацију, јер су многи снимци објашњени као обична светла или атмосферске појаве.

То, међутим, није поколебало најватреније вернике у постојање НЛО-а. „Ово што објављују знамо већ годинама“, рекао је један од њих за Би-Би-Си, додајући да ипак верује да се свет приближава правим одговорима.

Дан откривања и питање истине

Дан откривања стиже у тренутку када је неповерење према властима, али и према самој истини и чињеницама, веће него икада.

Иако је реч о акционом научнофантастичном филму, у својој суштини он је политички трилер у духу филмова насталих после афере Вотергејт, баш као и Блиски сусрети.

Џош О'Конор тумачи Данијела, узбуњивача запосленог у измишљеној, али врло уверљивој тајној агенцији „Вардекс“, која сарађује са Министарством одбране и делује изван формалних правила.

Како откривају трејлери, америчка влада деценијама чува доказе о посетама ванземаљаца. Данијел покушава да истину обелодани јавности, али због тога постаје мета убица које шаље „Вардекс“.

Паралеле са трилерима из седамдесетих година су очигледне. У филму Три дана Кондора (1975), на пример, лик Роберта Редфорда прогоњен је јер поседује опасна сазнања. Слично томе, Данијел у Дану откривања очајнички покушава да објасни да није човек за теренске операције, већ обичан техничар који је случајно дошао до истине.

Један од кључних ликова, Хјуго, кога игра Колман Доминго, такође је узбуњивач и изговара можда најважнију реченицу филма: 

„Ова 79 година дуга кампања заташкавања, лажи и обмана мора да се оконча.“

Спилберг је и сам нагласио суштину филма у једном од најавних спотова. Према његовим речима, достигнута је „критична маса“ људи које занима питање да ли смо сами у свемиру.

„Ако неко зна да нисмо сами“, пита Спилберг, „зашто нам то никада није речено?“