Спасовдан у Венецији – спектакл са верским карактером

Називају је краљицом свих фешти – Празник Спаситеља (Festa del Redentore). Становници Венеције је славе још од 1577. године, популарнија чак и од карневала у Венецији. Сваког трећег викенда у јулу град се претвори у бину, канали се преплаве гондолама и чамцима, све је део славља.

Festa del Redentore могли бисмо превести као Спасовдан, то је догађај којим се обележава сећање на изградњу Спаситељеве цркве по налогу Млетачког сената 4. 9.1576. у знак захвалности на крај епидемије куге од 1575. до 1577, која је однела трећину градског становништва.

По окончању епидемије, јула 1577, одлучено је да се сваког јула обележава крај епидемије заветним мостом и другим догађајима. Традиција је жива после толико векова.

„Пре четири века нисмо имали медицину развијену као данас, тада се веровало да се куга шири ваздухом, а не пацовским бувама. Венеција је у својој историји била погођена кугом седамдесетак пута, можда је најтеже било између 1346. и 1352. године, када је куга погодила целу Европу и однела 20 милиона живота. Венеција се спремила најбоље што је умела за нову епидемију – спемала је карантине и отварала тзв. лазарете за смештај заражених.

„Али то није много помогло, Венеција је изгубила 50.000 становника. Након окончања епидемије, Сенат Серенисиме је донео решење да изгради Храм Христу Спаситељу у знак захвалности. Цркву је пројектовао Андреа Паладио. Након тога, поворке које плове каналима постају традиција, уз ватромет то постаје најславнија ноћ”, речи су историчара Алберта Тосе Феја.

У суботу је отворен дугачак заветни мост чамаца, постављен на каналу Ђудека који повезује острво са Затером у висини Цркве Светог духа, чиме је омогућен приступ пешацима до Спаситељеве цркве. Након благослова патријарха Венеције који се одржава на степеницама цркве у тренутку отварања моста, започињу прославе процесијом грађана ка Ђудеки.

Ово је за становнике Венеције најзначајнија прослава, која спектаклу даје и верски карактер. Људи се спонтно окупљају, доносе храну и деле је са пријатељима али и непознатим особама наздрављајући уз незаобилазни „шприц”.

Венеција, која је сама по себи спектакуларна, дарује свим посетиоцима трећег викенда у јулу овај догађај који уједињује религију и културу, а у коме учествују грађани свих година, као и туристи који су имали срећу да се у овом граду затекну баш у време овог значајног догађаја.