Холандија: приче о лалама и сиру  

У непосредној близини Куће Ане Франк, у улици Принсенграхт, уз један од живописних амстердамских канала, један до другог налазе се два музеја посвећена холандским иконама – лалама и сиру. 

 Руку на срце, музеј сира није ни налик оном већем у Алкмару. Више је мала изложба процеса производње млечне делиције, коју су Холанђани довели до савршенства, смештена у сутерену једне од многобројних продавница у престоници, где знатижељни туристи могу да погледају технологију прављења и чувања сирева, а потом их горе и испробају и купе. 

Музеј лала има мало озбиљнију поставку, али сличан концепт: продавница луковица и семена разнобојног цвећа у приземљу, база је малог мултимедијалног путовања кроз историју помаме за чаробним цветом са истока, који је педантним и преданим радом, али и добрим маркетингом, постао симбол ове земље монотоних пејзажа, лишене узбудљиве и неукротиве природе. 

Ко год је путовао Холандијом, а успут није заспао, јасно му је да се неких драматичних природних лепота овде нагледати неће. „Све је равно као тепсија“, присетих се описа Мачве из пера Јанка Веселиновића и некако ми потпуно одговара ономе што гледам, док ми се не „замори поглед“: „њива, пашњак, њива, пашњак…и тако редом“.

Некако ме и не чуди што су овде тако либерални са лаким дрогама, па ко би издржао ту досаду!

Шалу на страну, природне одлике Холандије, њена плодна земља и блага клима чине је другим извозником хране и пољопривредних производа у свету, и уједно једном од најгушће насељених земаља света. Очигледно, није сваком овде досадно.

 Но, вратимо се сиру. Просечан Холанђанин поједе годишње 17 килограма, готово килограм и по сваког месеца! „И тата би, сине“, оте ми се чим сам прочитала овај податак. Холандским сиревима, који имају шест векова дугу традицију, заиста је тешко одолети и, нека ми не замере Швајцарци, једино бих у Француској радије живела, када је о сиревима реч.

Најпознатији холандски сиреви добили су име углавном по градовима из којих потичу: Едам, Гауда, Масдамер, Лердамер, Олд Амстердам… 

У музеју сира сазнаћете да је највећа тајна чаробног укуса холандских сирева у томе да се произвођачи труде да њихове краве буду срећне. Видећете разне старинске алате и помагала и видео у којем се објашњава цео процес производње и зрења. Све што сте видели у подруму, у приземљу ћете, као уосталом и у свакој амстердамској специјализованој продавници сирева, моћи да дегустирате и сами утврдите који укуси вашем непцу пријају највише. 

Од младих сирева (јонг), мекане путерасте благе текстуре и укуса, који су одстајали свега месец дана, до зрелих старијих сирева (уд и зер уд), оштрих префињених арома и мрвичасте тврђе структуре, који су сазревали најмање 2-3 године. Нешто између зове се белеген, па је на скали од најмлађег до најстаријег шест нијанси различитих периода зрења, то јест комбинација јонгa, белегенa и удa. Празник за непце!

Иако је највећа већина сирева од крављег млека, права посластица су они од овчијег или, (моји вечити фаворити) козјег млека. 

А када је реч о ароматизованим сиревима, можете да пробате све што вам душа иште, од најлуђих и најнеобичнијих комбинација састојака, биљчица, сенфа, тартуфа, лаванде, чилија, меда, надимљених, ненадимљених, у свим могућим нијансама: љубичастој, зеленој, наранџастој…

Продавнице сирева су у Холандији празник за сва чула и у њима је понекад довољно уживати и само визуелно.

На корак од Музеја сира, ето нас у Музеју лала. За разлику од претходног, који је бесплатан, за овај је потребно купити улазницу. Симболичних пет евра.

Музејска поставка обухвата историјат путовања овог заносног цвета, од постојбине из подножја Хималаја, преко Отоманске империје и раскошног двора Сулејмана Величанственог, до холандске помаме за њим и популарности која је опстала све до данашњих дана. 

Страст према лалама достигла је врхунац у 17. веку. Холандија је у то време била једна од најбогатијих држава у Европи, а Амстердам њен најзначајнији град. Цветала је трговина дијамантима, основана је холандска Источноиндијска компанија, прва мултинационална корпорација у свету, са монополом на трговину са Азијом.

Становништво је пристизало, некретнине бивале све скупље. Порез се плаћао према ширини коју прочеља кућа заузимају на речном каналу, па су отуда амстердамска здања тако густо збијених, уских фасада.

Богаташи су били жељни да своје богатство покажу, али и увећају, а лале, у то време још релативно редак цвет, биле су одлично средство да ту амбицију и остваре. И кренула је „лаломанија“. Нарочито су на цени биле прскане, са различитим комбинацијама и шаблонима боја, које су у ствари биле последица заразе биљним вирусом. Поседовање егзотичног цвета била је ствар престижа, па су у бизнис, осим професионалних узгајивача, утрчали трговци, препродавци, берзански мешетари. И цене су вртоглаво расле. Оно што је куповано, већ за месец дана би било продато за десетоструко већи износ.

„Лаломанија“ је доживела врхунац 1637. године. У једном тренутку, луковица најдрагоценије врсте Семпер Аугустус вредела је као луксузна кућа на највећем каналу у престоници. Балон се надувавао, док једног тренутка није пукао.

Потражња је опала и цене су се суновратиле, чак је и трговина лалама једно време била потпуно обустављена.

Љубав према цвећу и пословна умешност узгајивача и трговаца превазишла је у Холандији све препреке, а лале су остале један од њених најпрепознатљивијих симбола. Данас на чувеној амстердамској цветној пијаци букет од 50 божанствених пупољака свих могућих нијанси можете купити за свега 15 евра.

Ако вас пут нанесе у Холандију од 21. марта до 12. маја, не пропустите да посетите Кекенхоф, најлепшу пролећну башту на свету, смештену између Амстердама и Хага и отворену само осам недеља годишње. Овај јединствени парк простире се на 32 хектара и садржи више од седам милиона примерака различитог разнобојног цвећа, од чега чак 800 врста лала. 

Откад је 1950. отворио своје капије, Кекенхоф је постао једна од најомиљенијих дестинација љубитеља цвећа и изложба најзначајнијих холандских узгајивача. Следећег пролећа многобројним посетиоцима ће се представити његово 75. издање.