И би карневал – Патра у ритму самбе, али и „Калашњикова“

За разлику од осталих грчких градова на мору, који свој врхунац доживљавају током летње сезоне, Патра је најживља у фебруару, када се обоји карневалским бојама и у њу похрле десетине хиљада људи на фешту којој нема краја.

Патрански карневал је културна манифестација са готово двеста година дугом традицијом и понос престонице Пелопонеза и трећег по величини града у земљи.

Три године корона је мрсила рачуне и карневал није одржаван уопште, или је обележен само симболично. Зато је овогодишњи заблистао у пуном сјају.

Сезона карневала овде почиње увек 17. јануара, а завршава се на Чисти понедељак, први дан ускршњег поста, који је у Грчкој нерадни дан. Али главни догађаји, који извуку непрегледну масу људи на улице, осим Дечје параде, претпоследњег викенда, су ноћна парада Нихтерини Подарати, у последњу суботу и спектакуларна Гранд парада (какву год да вам је асоцијацију овај назив изазвао), у недељу, последњег дана карневала.

За становнике Патре се зна – уочи последњег карневалског викенда аутомобиле забетонирајте тамо где су, а у провод идите пешке, јер у тој карневалској лудници колима нема мрдања.

На двема парадама, као у славна времена пре короне, централним градским улицама продефиловало је тридесетак хиљада учесника у више од 200 тематски костимираних група, које су се више од три и по сата смењивале пред хиљадама посетилаца.

Регистрација учесника неопходна је месецима унапред. Број учесника у једној групи лимитиран је на 300, а на целој паради на 35.000!

Нови атрактивни шарени костими шивени су у уметничким радионицама, чији су креатори пустили машти на вољу. У мору преовлађујућих традиционалних карневалских мотива, нашла се и понека друштвено ангажована или политичка порука, попут оне против насиља над женама или асоцијација на корупционашки скандал тренутно најнепопуларније Гркиње, еврофункционерке Еве Каили.

Уз мирис сувлакија који се окретао на роштиљу на сваком ћошку и потоке пића, најчешће локалног патранског јаког десертног вина Мавродафне, које се нудило на све стране, ђускало се неуморно уз традиционалну карневалску музику, бразилску самбу, латино и италијанске хитове и популарну грчку пригодну песму Патрино карнавали.

Карневал је био налик једној групној антистрес терапији, пун песме, игре, радости и весеља, труба, пиштаљки...

Манифестација на којој је свако могао да буде оно што жели и да се понаша како хоће. Комшиницу сам сваки дан виђала другачије маскирану. Ово јој је, каже, јединствена прилика да сваког дана буде друга особа.

Да не протекне све само у латиноамеричким ритмовима, побринуо се и Горан Бреговић, који је, са својим Оркестром за свадбе и сахране, у петак увече загрејао публику на централном градском тргу, која је весело цупкала уз трубаче и препознатљиви Калашњиков.

Фешта је завршена у недељу увече традиционалним спаљивањем краља карневала уз концерт и спектакуларни ватромет на патранској риви. Због неописиве гужве, огромна већина људи овај догађај је пратила из далека или са тераса својих домова.

После је настављено славље на улицама града, који је личио на једну огромну рејв журку масе људи која је пулсирала као у трансу у ритму заглушујуће музике.

И би карневал, а потом освану и понедељак.

Уз благи мамурлук од Мавродафнеа, отрежњење, ослобађање од грешних мисли и мрсне хране и уз традиционалну „кулуму“, породични пикник, који измами у природу људе широм Грчке. За „кулуму“ се посебно припрема „лагана“ – традиционална танка погача, уз рибу и друге посне специјалитете, а обичај је и једна код нас помало заборављена активност, пуштање змаја.

Тако се и овог понедељка небо над Патром шаренило од веселих папирних змајева који су извлачили осмехе деце, али и свих оних који су то остали у души.