Сат и по времена у Даблину – брза тура по ирској престоници

Када вам организатор пута каже да имате само сат и по времена да обиђете неко место, пре свега, немате много времена ни да одлучите да ли ћете кренути у брзу посету кључних места у граду или ћете отићи на кафу, евентуално у ресторан да пробате неко локално јело.

Након што сам сазнао да за обилазак Даблина имам веома ограничено време, једино што ми је пало на памет јесте да обиђем град, пошто се таква јединствена прилика не пропушта, а у тој одлуци ме није спречило ни карактеристично ирско облачно време.

Аутобус је стао код споменика Оскару Вајлду у парку Мерион Сквер (једине ствари коју нисам успео да фотографишем у овој брзој тури) одакле смо наставили улицом Мерион пролазећи поред седиштâ премијера Ирске и појединих министарстава.

Брзо долазимо до парка Сент Стивен Грин, највећег у центру Даблина. Градски парк, који је формиран још 1664. године, пун је високог дрвећа, а у средини се налази језеро у којем у хармонији пливају лабудови, патке и галебови.

Штета је што нисмо имали времена да се дуже задржимо у идиличној атмосфери парка, па смо се запутили ка капији која води ка главној трговачкој улици у Даблину - Графтон стриту.

Позната улица настала је још у 17. веку, али тек је током прошлог добила прве продавнице и кафиће, а од осамдесетих година посебан доживљај шетњи кроз Графтон дају улични забављачи и музичари.

Колико је улица значајна, говори и чињеница да је споменута у неколико прича у збирци "Даблинци" Џејмса Џојса, као и у његовој књизи "Портрет уметника у младости".

Иако је била среда поподне, дуж целе улице наилазили смо на бројне музичаре који се смењују током целог дана. Многи од њих раде на свом бренду, па се испред сваког микрофона налази и њихово корисничко име на Инстаграму, како би пролазници могли лакше да их пронађу и уживају у њиховој музици и код куће.

Осим музичара, утисак остављају и бројне сувенирнице у којима осим традиционалних магнета и разгледница, можете купити и ирске заставе и мајице и дуксерице са мотивима Ирске.

Прошавши Графтон стрит, продужавамо до Парламент сквера, где се осим ирског парламента налази и угледни Тринити колеџ.

Имали смо довољно времена да прођемо кроз главну капију тог факултета и будемо у истом дворишту којим су током студија, између осталих, шетали и Семјуел Бекет, Оскар Вајлд, али и бројни нобеловци.

Брза туристичка тура се наставља ка следећој дестинацији – Темпл бару, а на том путу пролазимо и поред Централне банке Ирске.

Стижемо и до Темпл бара, централног места даблинског ноћног живота, а многи га називају и центром културног живота. Осим истоименог паба, утисак остављају и графити и мурали који доминирају тим квартом.

Време нам је истицало, па је већ било и време да купимо магнете, пошто у повратку до аутобуса не бисмо стигли да уђемо ни у једну другу сувенирницу.

Наравно да сат и по времена није довољно да се обиђе ни најмања престоница на свету, али уколико вам се укаже прилика и имате макар и толико времена да обиђете град у којем сте се нашли – искористите је, пошто се сигурно нећете покајати.