Џунгле југоисточне Азије воде порекло од малог комада копна које се одвојило од Аустралије

Тај фрагмент Земљине коре пренео је стотине врста цветница и бројне друге древне биљке на север, преко праисторијског океана Тетиса, открива истраживање. Ови налази доводе у питање раније теорије према којима је тај део коре настао ближе подручју данашње југоисточне Азије, као и претпоставке да су се тропске шуме тог региона развиле тек након изумирања диносауруса, пре око 66 милиона година.

У време настанка овог фрагмента, Аустралија је била повезана са Антарктиком и Индијом у оквиру древног суперконтинента Гондване. Од другог древног суперконтинента, Лауразије, Гондвану је раздвајао океан Тетис.

Након што се наредних 100 милиона година померао ка северу, овај микроплочасти део Земљине коре коначно се сударио са југоисточном Азијом. На тај начин пренео је биљне врсте које су постале основа тропских шума, развијајући се у бујне екосистеме какве данас познајемо у том делу света, наводе истраживачи.

„Богата флора тропских кишних шума југоисточне Азије није аутохтона, већ велики део свог биљног света дугује великој јужној копненој маси – Гондвани“, рекао је за Лајв сајенс коаутор студије Бајрон Ламонт, заслужни професор емеритус на Школи за молекуларне и биолошке науке Универзитета Кертин у Аустралији.

Међутим, судар са југоисточном Азијом није протекао једноставно, објаснио је Ламонт. Фрагмент познат као Западнобурмански блок (WBB), односно Бурмански терен, назван по свом положају у западном делу данашњег Мјанмара, није био једини део Земљине коре који је пре око 100 милиона година прелазио океан Тетис. Индијски потконтинент такође се кретао ка северу, и то релативно великом брзином од око 10 центиметара годишње.

Пре око 80 милиона година, Индијска плоча сударила се са Западнобурманским блоком и променила његову оријентацију. Индијска плоча наставила је да потискује овај фрагмент све док се оба нису сударила са Азијом. Потом је Индијска плоча подвучена под Евроазијску, чиме су настали Хималаји, док се Западнобурмански блок зауставио западно од подручја данашњег Мјанмара. Тамо је пре око 35 милиона година формирао дубоку долину између планинских венаца, објаснио је Ламонт.

„И Индијској плочи и Западнобурманском блоку било је потребно неко време да се зауставе“, рекао је он.

Од одвајања Западнобурманског блока од Гондване до почетка његовог судара са југоисточном Азијом, пре око 50 милиона година, ова микроплоча провела је десетине милиона година у близини екватора. Тамо је владала топла и влажна клима, слична данашњој. Такви климатски услови, уз изолованост овог фрагмента, створили су уточиште у којем су древне биљне врсте могле да опстану и да се развијају, рекао је Ламонт.

За потребе студије, Ламонт и његове колеге анализирали су више од 3.000 фосила биљака из Мјанмара, сачуваних у ћилибару старом око 100 милиона година. Међу фосилима су били цветови, листови, плодови и семена. Припадали су најмање 392 врсте цветница, али и бројним четинарима, папратима, маховинама, цикасима и јетрењачама, које су до југоисточне Азије стигле плутајући на Западнобурманском блоку.

Ћилибар се ископава на северном крају долине коју је формирао Западнобурмански блок најмање један век, рекао је Ламонт.

„Његови прелепи фосили, сачувани у тродимензионалном облику, одавно привлаче пажњу због своје јединствености, а за њих постоји и велико комерцијално интересовање, нарочито међу кинеским трговцима“, навео је он.

Неки од коаутора студије набавили су комаде ћилибара од трговаца још пре најмање десет година и од тада их проучавају. За анализу је често било потребно консултовати стручњаке из других научних институција широм света, што је и довело до Ламонтовог учешћа у истраживању.

Налази студије, објављене 27. октобра у научном часопису Nature Ecology & Evolution, откривају дубоке еволутивне корене тропских шума које данас расту у југоисточној Азији.

Западнобурмански блок није, међутим, однео древну флору из Аустралије. Потомци многих биљака пронађених у ћилибару старом 100 милиона година и данас постоје на североистоку те земље, где влада топла и влажна клима, објаснио је Ламонт.