Неколико минута који могу да спасу имовину – како савремена технологија помаже у предвиђању олуја, поплава и града
Климатске промене су све израженије и остављају све веће последице – суше, пожаре, поплаве… Један од начина да се и избегне и смањи штета је правовремена тачна временска прогноза. То је и тема међународне конференција о радарској метеорологији и хидрологији ЕРАД у Београду, која је окупила водеће стручњаке из целог света.
Екстремни догађаји попут урагана, поплава и топлотних таласа у последњие две деценије коштали су свет 2,8 билиона долара, а глобална штета од климатских промена могла би да достигне три билиона долара годишње до 2050. године.
Све је већи технолошки изазов за метеорологе да што брже и прецизније предвиде екстремне временске појаве.
„То је релативно лако сада предвидети на краткорочно, јер кад се та олуја развије и почне онда има неких знакова, неких потписа по којој се препознаје да ће ту бити велики град, да ће бити торнадо и да ће бити јак ветар. То се види, то су мерења које узимају рефлективитет и поларизациона мерења такође“, каже др Душан Зрнић из Центра за напредна радарска истраживања са Универзитета Оклахома.
Србија од 2000. године због суша и поплава претрпела штету већу од 10 милијарди евра. Европа сваке године губи око 45 милијарди евра услед климатских екстрема. Традиционална метеорологија се окреће бржим системима.
„Са добрим радарским сликама, добрим радарским осматрањима знате тачно где вам се налазе језгра градоносних облака и на тај начин можете гађати те вертикалне узлазне струје, апдрафте. на тај начин, уношењем сребро-јодида или других елемената у језгу облака, повећати количину самог града али смањити величину зрна града“, објашњава др Ђорђе Мирковић из америчког Центра за истраживање олуја високе сложености (CIWRO).
Пре 15 година у Србији је уведен метео-аларм као део истоименог европског система.
„Правовремено дејство на градоносне облаке умањује знатно оштећење пољопривредне културе. Истовремено, упозорење кроз СМС аларме за наилазак непогоде доприноси да грађанство може да склони своју покретну имовину, правовремене најаве јаких пљускова, изненадних великих количина падавина у кратко време може да се предузму мера да се умање последице бујичих поплава“, истиче Зоран Вучинић, начелник Одељења за мрежу метеоролошких станица РХМЗ Србија.
У обради радарских података у изради прогнозе све више помаже вештачка интелигенција.
„Вештачку интелигенцију користимо како бисмо подигли квалитет радарских података и за прецизно прогнозирање опасних временских непогода. Када, на пример, преко Србије прелазе сложени олујни системи, који се појављују на различитим местима и у различито време, наша технологија предвиђа њихово тачно кретање. На тај начин метеоролозима омогућавамо доношење знатно прецизнијих одлука у кризним тренуцима“, каже Михал Најман, оснивач и директор технолошке компаније „Метеопрес“ из Чешке.
Према најновијој студији Америчког метеоролошког друштва просечан Американац провери временску прогнозу скоро 1.000 пута у току године. И у Србији су информације о времену међу најгледанијим садржајима на ТВ-у.
