Задивљујући призор из свемира: Огромна камена лепеза сведочи о судару континената који и даље траје

На овом изузетном сателитском снимку види се вишебојна „лепеза“ набораних стена, обликована дуготрајним сударом две Земљине тектонске плоче.

Геолошка формација, позната као имбрикатна лепеза, налази се око пет километара источно од места Мурга Кибзај, у пакистанској покрајини Белуџистан. Део набораних стена који се види на фотографији широк је око 15 километара, али се цела лепеза простире на чак 89 километара, далеко изван оквира овог снимка.

Ова импресивна структура налази се на надморској висини од око 1.500 метара, у планинском венцу Сулејман, који се простире на приближно 6.500 квадратних километара територије Пакистана и Авганистана. Назив „Сулејман“ значи „Соломонов“, по библијском краљу Соломону, а највиши врх венца носи име Тахт-е-Сулејман, што се преводи као „Соломонов престо“.

Ово је једна од неколико необичних геолошких формација насталих дуж границе Евроазијске и Индијске тектонске плоче, које се сударају већ више од 60 милиона година. У једном периоду тог дуготрајног тектонског надметања две плоче су се делимично испреплеле, што је омогућило настанак ове лепезасте структуре, како наводи Земаљска опсерваторија Насе.

„Како се Индија кретала ка северу, почела је да ротира супротно смеру казаљке на сату, повлачећи северозападни део Индијске плоче уназад, ка делу Евроазијске плоче. Супротстављене силе довеле су стене планинског венца Сулејман у јединствен положај снажног сабијања, због чега су многи раседи добили закривљене и испреплетене облике“. објашњавају  представници Земаљске опсерваторије. 

Лепезу чине наизменични слојеви пешчара, који на снимку изгледају тамно, и кречњака, који имају знатно светлију боју. Ове седиментне стене настале су дуж потисних раседа, који су се уздизали са границе Евроазијске и Индијске плоче и временом се испреплели услед померања границе у различитим правцима.

Сателитски снимак је обрађен у лажним бојама, што значи да укључује таласне дужине електромагнетног спектра које људско око иначе не може да види. Такав приказ наглашава разлике између две врсте стена, мада се оне могу разликовати и голим оком. Подручја са вегетацијом на снимку приказана су црвеном бојом.

Ова фотографија представља само мали део ширег снимка великог поља, који у лажним бојама приказује још неколико занимљивих геолошких формација широм планинског венца Сулејман.

Континентални судар

Судар Евроазијске и Индијске тектонске плоче постао је неизбежан пре око 80 милиона година, у време када су диносауруси још владали Земљом, наводи Земаљска опсерваторија. Тада су се две плоче нашле на путањи судара, крећући се брзином већом од 20 центиметара годишње – приближно двоструко брже од најбржих тектонских плоча данас.

Пре око 60 милиона година плоче су се постепено судариле. Уобичајено је да се при таквим сударима мања тектонска плоча подвуче испод веће. Међутим, због огромне величине обе плоче, ниједна није потонула испод друге. Уместо тога, континентална кора дуж њихове границе постајала је све дебља, а тло се савијало, набирало и издизало.

Тај процес није створио само планински венац Сулејман, већ и Каракорум – огроман планински систем који се простире на границама Кине, Индије, Пакистана, Таџикистана и Авганистана – као и Хималаје, два највиша планинска венца на Земљи.

Судар се пуном снагом наставио око 30 милиона година, након чега је постепено успорио. Ипак, Евроазијска и Индијска плоча и данас су у процесу судара, због чега ова област представља једно од најактивнијих жаришта земљотреса на свету.