Да ли је Крушевац родни град светске звезде – канаринца славујара

Славујар је чувени светски канаринац, настао у Србији, једна од пет у свету признатих врста птица певачица. Седиште секције одгајивача канаринаца славујара Српске орнитолошке федерације је у Крушевцу, где је, према мишљењу старих познавалаца птица, и настала ова врста.

Мало која песма у природи може да парира мелодији канаринца славујара, посебне врсте настале пажљивом селекцијом одгајивача. Њихова песма звучи као мелодично мешање баршунастих и дубоких тонова.

„Славујари се на овим просторима појављују 70-тих, 80-тих година, као једна птица, веома интересантна за људе. Без обзира на то да ли их имају у одгоју или појединачно у кавезу, веома су интересантни јер имитирају и интерпретирају туре славуја и најлепше су уопште у природи, када се прича о птицама певачицама“, објашњава Радомир Јовановић, одгајивач славујара.

„Прво, може да изведе велики број тура. Имамо екстремне примерке који изводе и 40 тура. Обавезне туре су од песме славуја, како му само име и каже, само су прилагођене, успорене и, да кажем. мало су дубље у односу на песму славуја и наша птица то пева најбоље могуће“, каже Ненад Лазаревић, орнитолошки судија.

Жута, зелена, бела и плава су четири основне боје канаринца славујара, а осим класичних нијанси перја, последњих година јавља се и интересантна мутација – птице светлосмеђе боје налик белој кафи.

„У граду Крушевцу је неких тридесетак одгајивача славујара, а у Србији, сасвим сигурно има преко 150. Један занимљив податак каже, да се годишње, преко 10.000 алки, за обележавање канаринаца, узме за потребе славујара“, наводи Бранислав Карајовић, председник Секције славујара Српске орнитолошке федерације.

Професионалних одгајивача канаринаца славујара у Србији, осим у Крушевцу има у Београду, Крагујевцу, Јагодини. Добри познаваоци канаринаца кажу да је песма славујара мелем за душу