Због чега се тресао Санторини чак 25.000 пута – да ли је опасност прошла

За добијање резултата, научници су користили знање из физике и технологију вештачке интелигенције. У периоду од неколико месеци на Санторинију је забележено око 25.000 земљотреса, који су се кретали хоризонтално кроз Земљину кору.

Подрхтавање тла уплашило је становнике острва

Сеизмичка активност испод грчких острва Санторини, Аморгос и Анафи први пут се осетила у јануару 2025. године. Потреси су били јачине око пет јединица Рихтера и изазвали су велику забринутост међу локалним становништвом, па су многи туристи напустили острво.

Становници су се бојали да ће вулкан Колумбо, који се налази у близини, еруптирати, као што се десило 1956. године, када је његова магнитуда достигла 7,7 јединица.

Магма на великим морским дубинама

Своја истраживања научници су објавили у часопису „Наука“ и направили тродимензионалну карту Земље за подручје око Санторинија. Свако подрхтавање коришћено је као виртуелни сензор, а затим су помоћу вештачке интелигенције анализирали обрасце повезане са потресима. Тако је откривено да је земљотрес настао као последица хоризонталног кретања магме кроз канал дуг 30 километара, који се налази на дубини од 10 километара испод морског дна између острва Санторини и Андроса.

Истраживачи процењују да би запремина магме која се кретала кроз кору могла да испуни око 200.000 олимпијских базена. Такозване „магматске интрузије“ пробијале су се кроз слојеве стена и изазивале земљотресе.

„Подрхтавања делују као да имамо мерне инструменте дубоко у Земљи, који нам нешто показују. Када анализирамо образац који ти потреси стварају у нашем 3Д моделу Земље, он се подудара са оним што очекујемо за хоризонтално кретање магме“, рекао је главни аутор студије, геофизичар Антони Ломакс.

Да ли је опасност од земљотреса на Санторинију прошла?

Истраживачи истичу да је, према анализи добијених података, активност магме готова.

„Магма је остала на дубини од осам километара у кори. Знамо да магма може да еруптира на површину у кратком року, од неколико дана, али пошто се њена активност смирила, можемо бити сигурни да се охладила у дубинама“, истакао је Стефан Хикс са Универзитета у Калифорнији, Лос Анђелес (UCLA).

Не треба заборавити да вулкани носе одређену дозу непредвидивости која може да траје годинама. Пример за то је недавна вулканска активност на југозападу Исланда. Научници истичу да комбинација вештачке интелигенције и физике може значајно побољшати праћење, разумевање и делимично предвиђање вулканске активности. На тај начин повећава се безбедност становника који живе у сеизмички активним регионима света.

Грчка је трусно тло склоно земљотресима

Грчка је од краја јануара до средине априла забележила серију земљотреса на Санторинију јачине од 6,1 јединице Рихтерове скале, затим на Криту 22. маја и земљотрес јачине од 5,8 јединица Рихтера у близини Родоса 3. јуна. Иако није пријављена већа штета нити повређени, након земљотреса на Криту издато је упозорење на цунами.

Научници нису сигурни у тачан узрок наглог повећања земљотреса, али Грчка је трусно подручје склоно оваквим појавама због свог положаја у хеленској зони субдукције, где се Афричка тектонска плоча помера испод Евроазијске плоче. Климатске промене такође могу допринети повећаној сеизмичкој активности.