Искоришћене батерије могу да буду огроман извор литијума
Литијумске батерије које сматрамо неприкладним за употребу у електричним возилима и даље садрже велике количине употребљивог, чистог литијума који би могао да буде издвојен и поново искоришћен – потенцијално стабилан и обилан извор на који се, како изгледа, недовољно обраћамо пажњу, сугерише нова студија.
У истраживању објављеном 14. августа у Journal of Environmental Management, научници са Универзитета Едит Кован (ЕЦУ) у Аустралији истичу да искоришћавање преосталог литијума из половних батерија може представљати прагматичну и одрживу алтернативу рударењу литијума.
Изненађујуће, литијумске батерије које заврше на депонијама задржавају скоро 80 одсто свог капацитета – и даље у великој мери употребљивог. Поред очигледне еколошке предности, рециклажа литијумских батерија може донети и читав низ социоекономских бенефита, наводи се у раду.
Овај рад, који представља свеобухватан преглед глобалног ланца снабдевања литијумом, процењује ефикасност издвајања литијума из рударења и из рециклаже.
Рударење остаје доминантан метод добијања литијума, али његов еколошки утицај сам по себи требало би да буде довољан разлог за постепено напуштање тог приступа, објашњавају истраживачи у саопштењу.
Насупрот томе, рециклажа може понудити далеко већи ефекат за уложена средства. Пре свега, процеси рециклаже производе око 61 одсто мање угљен-диоксида у поређењу са рударењем, док користе 83 одсто мање енергије и 79 одсто мање воде.
„Рециклажом ових батерија можете добити не само преостали литијум, који је већ пречишћен на скоро 99 одсто, већ можете издвојити и никл и кобалт из њих“, додао је Асад Али, водећи аутор студије и постдокторанд на ЕЦУ. Идеално, такви постројења за рециклажу не би имала ни приближно тако велики утицај на природну средину као рударење.
Истраживачи су поново истакли да имамо превише неискоришћених батерија које само леже у складиштима, а та залиха ће у будућности само расти. Очекује се да ће глобално тржиште литијум-јонских батерија расти по стопи од 13 одсто годишње, док се предвиђа да ћемо до 2026. трошити око 1.600 килотона литијума.
Само у Аустралији, одакле су истраживачи, владини извештаји процењују да би отпад од литијумских батерија могао достићи 137.000 тона годишње.
Уз одговарајућа улагања у инфраструктуру, коришћење овог ресурса могло би створити нову, профитабилну нишу у енергетском сектору, рекла је коауторка студије Садија Африн, такође постдокторанд на ЕЦУ. Али то је област која ће морати да се развија упоредо са технолошким напретком индустрија које се ослањају на литијум.
Коментари