Летња жега: Сваком граду треба „шериф за врућине“

Шта повезује Атину, Даку, Фритаун и Сантјаго де Чиле? Сви ти градови покушавају да се заштите од све екстремнијих врућина, а томе им помажу тзв. Chief Heat Officers. То су градски службеници – или како то понегде зову: „шерифи“ за заштиту од врућина.

Они помажу локалним властима у анализи ситуације на терену, изради планова акције и спровођењу заштитних мера. То укључује, на пример, планирање хладнијих тротоара и кровова, али и стратегије за хитне случајеве. У граду Фритауну у Сијера Леонеу, службеници за врућине учествују у пошумљавању градских површина, јер оне помажу да град добије хлад. Путем апликације повезују се људи који се брину о градским стаблима и за то добијају новчану накнаду.

Реаговати пре него што врућина стигне

Амерички труст мозгова Атлантски савет покренуо је 2021. концепт именовања градских службеника, односно „шерифа“ за заштиту од врућина. Према њиховим проценама, до 2050. године чак 3,5 милијарди људи биће погођено екстремном топлотом. Половина њих у урбаним срединама.

Зато би градови требало озбиљно да се припреме, каже Елени Миривили, експерткиња за врућине из Центра за климатску отпорност при организацији Атланском савету и бивша службеница за врућину у Атини.

„Обично се проблем врућине решава тек кад дође до велике кризе – топлотног таласа, пожара или суше. А када то прође, све се заборави“, каже Миривили.

Задатак службеника за врућину није само да припреми град на такве ситуације и заштити посебно угрожене групе, већ и да помогне свим релевантним институцијама да развију дугорочне планове за расхлађивање градова.

Врућине се морају узимати у обзир још приликом планирања улица, тргова и зграда – дакле у свим важним политичким одлукама. То је, каже Миривили, најтежи део посла.

„Не могу да кажем да ми је то у Атини у потпуности успело“, признаје искрено. „Али, успела сам да променим дотадашњи начин размишљања и људи сада схватају да је врућина озбиљна претња здрављу, економији и друштву“, каже Миривили која је за та питања била задужена у главном граду Грчке од 2021. до 2023. године.

Сваком граду треба службеник за врућину

Атлантски савет до сада је подржао оснивање осам таквих службеника широм света. Идеја се све више шири, каже Миривили. „Ако градоначелник препозна важност тог проблема, службеници за заштиту од врућине могу да учине чуда – да пронађу буџет, координирају између различитих одељења и заиста да покрену ствари.“

У САД, Кенији и градовима попут Лондона, Женеве и Париза, концепт је већ заживео. Индија је чак усвојила закон којим се свакој тамошњој савезној држави налаже да именује службеника за врућину. То је, према речима Елени Миривили, итекако оправдано.

Број дана с екстремним врућинама драматично расте

Између маја 2024. и маја 2025, око четири милијарде људи – пола светске популације – доживело је најмање 30 додатних дана екстремне врућине. То показује извештај више институција, укључујући и Црвени крст. У 195 од 247 анализираних земаља и региона, због глобалног загревања број таквих дана се, у најмању руку, удвостручио.

Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), годишње око пола милиона људи умире од последица топлотних удара. Већина их живи у Азији, али и у Европи, нарочито југоисточној, 2024. забележена је друга најтоплија година од почетка мерења.

У Немачкој и широм ЕУ број старијих особа – који су посебно угрожене – расте. Немачка Алијанса за климатске промене и здравље (КЛУГ), која окупља 100 организација, упозорава да је та категорија људи најугроженија.

„Сваки додатни делић степена раста температуре повећава ризик за наше животе, економију и планету“, упозорила је у априлу генерална секретарка СЗО Селест Сауло, представљајући извештај о стању климе у Европи.

Градови који делују

Град Финикс (Аризона, САД) формирао је шесточлани тим који се бави искључиво заштитом од врућина. Током лета су на располагању хитни смештаји за расхлађивање, као и центри и станице с питком водом. У Барселони се за то користе и музеји и библиотеке, као места за одмор и расхлађивање.

У Немачкој градови као што су Келн и Фрајбург већ имају прве акционе планове, информативне кампање и мере за заштиту угрожених група. Такође се уводе системи раног упозоравања и појачано озелењавање градских „врућих тачака“.

У Фрајбургу се фокус ставља на зелене површине и брзо доступну хладовину. Келн је проширио сенила на јавним зградама, а Евангелистичка црква у Немачкој понудила је цркве као расхладна склоништа.

У швајцарском Базелу се, уместо великих грађевинских пројеката, користи мобилно зеленило. Град планира уклањање бетонских површина и њихову замену зеленим.

Позив за системско деловање

Ипак, према Алијанси за климатске промене и здравље, Немачка знатно заостаје када је реч о свеобухватној заштити од врућина. „Врућина је највећи здравствени ризик узрокован климатском кризом у Немачкој“, упозорено је почетком јуна у Берлину.

Председник Немачке лекарске коморе Клаус Рајнхарт нагласио је: „Топлотни таласи постају чешћи, дужи и интензивнији. На то друштво мора да се припреми. Врућина погађа све, без обзира на године или здравствено стање.“

„Ми као друштво још нисмо схватили када и колико врућина постаје опасна“, додаје председник Алијансе за климатске промене Мартин Херман. У Немачкој, каже он, од врућине умре више људи него у саобраћајним несрећама. Због тога тражи обавезну примену мера заштите на локалном нивоу и већу финансијску и кадровску подршку.

Немачки Савезни институт за јавно здравље недавно је отворио нови онлајн-портал с практичним саветима за понашање током врућина – избегавање изласка у подне, проверу лекова, те проветравање просторија само кад је напољу хладније него унутра.

Председник Алијансе КЛУГ, Херман, закључује: „Видимо много добрих појединачних пројеката, али је проблем применити их широм земље. Време је да се све то коначно спроведе.“

А грчка експерткиња Елени Миривили упозорава: „Врућина коју сада осећамо није ништа у поређењу с оним што нас тек чека. Биће много опасније, а људи тога још нису свесни. Зато је рад на решењима сада важнији него икад .“