Кључна атлантска струја ближа колапсу него што се мислило

Кључни атлантски систем океанских струја изгледа да је знатно ближи колапсу него што се раније мислило, након што је ново истраживање показало да су климатски модели који предвиђају највеће успоравање уједно и најреалистичнији. Научници су ово откриће назвали „веома забрињавајућим“, јер би колапс имао катастрофалне последице по Европу, Африку и Америке.

Атлантска меридионална превратна циркулација (АМОК) представља кључни део глобалног климатског система и већ је било познато да је на свом најслабијем нивоу у последњих 1.600 година услед климатске кризе. Научници су 2021. године уочили упозоравајуће знакове приближавања тачки преокрета, а познато је и да се АМОК у прошлости Земље већ урушавао.

Климатолози користе десетине различитих компјутерских модела како би проценили будућу климу. Међутим, за сложени систем АМОК-а ти модели дају веома различите резултате – од оних који не предвиђају даље успоравање до 2100. године, до оних који указују на велико успоравање од око 65 одсто, чак и ако се емисије угљеника из фосилних горива постепено сведу на нулу.

Истраживање је комбиновало стварна океанска посматрања са моделима како би се утврдило који су најпоузданији, чиме је значајно смањена неизвесност. Процењено је да ће успоравање до 2100. године износити између 42 одсто и 58 одсто, што је ниво који готово сигурно води ка колапсу.

АМОК је важан део глобалног климатског система јер доноси сунцем загрејану тропску воду ка Европи и Арктику, где се она хлади и тоне, формирајући дубоку повратну струју. Његов колапс би померио појас тропских падавина од којих милиони људи зависе за производњу хране, довео би западну Европу до екстремно хладних зима и летњих суша, и подигао већ растући ниво мора у Атлантику за 50 до 100 центиметара.

„Открили смо да ће АМОК опасти више него што се очекивало у односу на просек свих климатских модела. То значи да је АМОК ближи тачки преокрета“, каже др Валентин Портман из истраживачког центра Инрија Бордо Суд-Уест у Француској, који је предводио истраживање.

Професор Штефан Рамсторф из Потсдамског института за истраживање утицаја климе у Немачкој навео је: „Ово је важан и веома забрињавајући резултат. Показује да су ‘песимистични’ модели, који предвиђају снажно слабљење АМОК-а до 2100. године, нажалост најреалистичнији, јер се боље поклапају са посматраним подацима.“

„Све више сам забринут да бисмо могли достићи тачку након које је гашење АМОК-а неизбежно већ средином овог века, што је прилично близу“, истакао је Рамсторф, који проучава АМОК већ 35 година.

Нагласио је да се колапс мора избећи по сваку цену.

„То сам тврдио и када смо мислили да је вероватноћа гашења око пет одсто, јер је и тада ризик био превисок с обзиром на огромне последице. Сада изгледа да је већа од 50 одсто. Најдраматичније климатске промене у последњих 100.000 година дешавале су се када је АМОК прелазио у друго стање“, објашњава Рамсторф.

АМОК успорава јер температуре ваздуха у Арктику брзо расту услед глобалног загревања. То значи да се океан тамо спорије хлади. Топлија вода је мање густа, па спорије тоне у дубине. Ово успоравање омогућава да се више падавина задржи у сланој површинској води, што је додатно чини мање густом и још више успорава тонење, стварајући повратну спрегу унутар АМОК система.

Систем АМОК-а је веома сложен и подложан случајним природним варијацијама, што онемогућава прецизна предвиђања. Ипак, научници сада очекују значајно слабљење, што само по себи може имати озбиљне последице у деценијама које долазе.

Ново истраживање, објављено у часопису Science Advances, испитало је четири различита начина коришћења стварних посматрања за процену модела. Утврђено је да метода позната као "ridge regression", која се до сада ретко користила у климатској науци, даје најбоље резултате.