Стиже грејна сезона – повећава се ризик од оболевања због загађеног ваздуха

Половина суспендованих честица потиче из топлана и индивидуалног грејања, а 20 одсто из индустрије.

„На жалост, Ваљево и Нови Пазар и даље предњаче у концентрацијама суспендованих честица и због тога су рекордери. Број дана са прекорачењем дневних вредности ПМ10 варира, опет рекли смо, од године. Даље, причамо о Бору. Бор има стварно, изгледа, решен проблем са сумпор-диоксидом због најновије топионице, јер је било више нових топионица, али имамо и даље проблем са арсеном", каже метеоролог Миленко Јовановић, из Стручног савета Националне еколошке асоцијације.

Највеће концентрације сумпордиоксида забележене су на мерним станицама у Смедереву, Обреновцу, Зајечару и Великим Црљенима.

На неколико мерних станица на подручју Београда и у Ужицу забележена је највећа концентрација азот-диоксида.

У Програму заштите ваздуха до 2030. године са Акционим планом, стратешком документу, који је пре две године усвојила Влада Србије, наводи се да је аеро-загађење један од водећих фактора ризика за људско здравље и узрок 12.000 превремених смрти годишње у Србији.

„У ствари се у јавности мање зна о тој вишедеценијској изложености и о ефектима, јер се односи на повећање ризика за обољевање од болести, не само плућа, што обично јавност зна, него и срца, крвних судова, шећерне болести, рака плућа, па чак и превремених смрти – неонаталних за децу у првом месецу живота. Акутни ефекти се односе углавном на осетљиве групе становништва. То су деца до пет година старости, нарочито, старији преко 65 година, хронични болесници, труднице“, изјавила је прим. др Елизабет Пауновић, бивша директорка Европског центра за животну средину и здравље, у Светској здравственој организацији.

Проблем прави и алергени полен. Доминантан је полен амброзије. Има га скоро у целој земљи, а највише у Пожаревцу.

За побољшање квалитета ваздуха потребно је донети и стратегију у сузбијању те инвазивне коровске биљке у целој Србији.