Препелице у Србији на нишану и ловаца и криволоваца

У Србији су 123 врсте птица на црвеној листи као критично угрожене. У Европи је лов на препелице забрањен, а једино је на Балкану дозвољен. Код нас додатни проблем чини криволов.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије од 2000. године помно прати ситуацију и кроз разне активности покушава да заштити препелицу, али и остале врсте дивљих птица.

„Направили смо недавно једну мапу, у којој смо забележили све случајеве криволова од 2000. године. Та мапа је јавно доступна, може се погледати на нашем сајту www.pticesrbije.rs и ту се налази 670 случајева криволова“, каже Урош Стојиљковић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Највећи број случајева забележен је од 2014. године када се Друштвo за заштиту и проучавање птица Србије активно укључило у борбу против криволова.

„Раније је бележено тек неколико случајева годишње, ми сада толико бележимо приликом једног изласка на терен. Процене су да се у ловној сезони од 15. августа до краја септембра користи од 600 до 1.200 вабилица“, наводи Стојиљковић и додаје да се криволов врши управо помоћу тих електронских уређаја.

Вабилица снимљеним звуком оглашавања мужјака призива препелице које су у току селедбе ка својим зимовалиштима у Африци и на тај начин их касније ловци убијају из заседе. На тај начин у току ловне сезоне страда 50.000 препелица.

Ко лови препелице?

Урош Стојиљковић поручује да треба правити разлику између ловаца и криволоваца.

„Постоје људи у Србији који лове препелице јер, за разлику од Европе, код нас је она ловна врста. Препелица је доста ситна птица, величине песнице, доста брзо мења свој лет, тако да је у том смислу атрактивна“, објашњава Стојиљковић.

Према његовим речима, ми немамо традицију да једемо препелицу, али велики број криволоваца долази из страних земаља – из Италије, са Малте, са Кипра, где се она радо једе.

„Они убијају препелице и касније путевима кријумчарења доспевају до богатих европских ресторана где су на трпезама препелице деликатес. Криволовци који долазе овде за препелицу плате отприлике три евра, а крајњи производ, тај неки деликатес који се налази тамо кошта минимално 50 евра“, наводи Стојиљковић и додаје да у том ланцу многи доста добро зараде, а они који губе су грађани Србије који остају без свог природног богатства.

Опкољене са свих страна: криволов, нестанак станишта, тровање, струјни удари

На Блиском истоку, на северу Африке препелице се масовно лове мрежама. Међу факторима због којих је лов на њих забрањен је нестанак адекватног станишта за ове птице.

„Истраживања која је су рађена у Европи показују да је код 378 птица гнездарица у Европи, у периоду од 1980. до 2017. године, опала популација за 17 до 19 одсто. Међу њима су најугроженије врсте пољопривредних станишта и отворених травних станишта, а једна од њих је и препелица. Ово су станишта која нестају зарад пољопривреде“, објаснио је Стојиљковић.

Препелица може да опстане у мозаичним пољопривредним стаништима која нису превише монокултурна, као и оним где се не користи превише пестицида.

Вабилице су због тога посебно опасне јер призивају препелице које успеју да преживе пушке криволоваца. На њивама се хране инсектима или семењем које је третирано хемијским супстанцама, што знатно утиче на њихову физичку спремност да превале пут од неколико хиљада километара до Подсахарске Африке. 

Осим изловљавања, нестанка станишта, урбанизације, велики проблем је тровање птица, али и струјни удари.

„Недавно смо имали забележен случај страдања птица код Параћина и код Ниша. Преко 40 рода је страдало од струјног удара, то је проблем који људима није довољно познат. Милиони птица годишње страдају на далеководима од последице струјног удара“, указао је Стојиљковић.

Од 360 врста птица колико их је забележено у Србији, 342 су под некаквом заштитом, а под строгом заштитом је 307 врста птица. У Црвеној књизи птица Србије налазе се 123 врсте. Међу њима су велика дропља, орао крсташ, чувеник којег смо некако повратили са руба опстанка, ражањ, муљача, цврчић тршчар, риђа луња, орао кликташ. То су неке од најатрактивнијих врста које живе на територији Србије и прети им нестанак уколико их не будемо активније штитили.