Фотосинтеза захтева одређене услове, а можда неће бити могућа ако температуре порасту
Шуме су плућа Земље. Високо дрвеће се пружа према небу да би пронашло сунчеву светлост, узимајући воду из корена и угљен-диоксид кроз своје лишће да би остварио процес фотосинтезе.
Фотосинтеза захтева одређене услове, а можда неће бити могућа ако температуре порасту
Као и свака хемијска реакција, ова размена елемената најбоље функционише унутар оптималног температурног опсега. Ако се услови, параметри и температурна равнотежа промене, процес фотосинтезе може да се поремети.
Утицај глобалног загревања на крошње дрвећа
Нова студија која комбинује податке мерења крошње дрвећа и глобалне сателитске податке, открила је да мали део листова у крошњи дрвећа у тропским шумама можда достиже своју горњу границу.
„Ова студија показује да постоје времена и места где листови тропске шуме прелазе своје критичне температурне прагове на којима се одвија процес фотосинтезе“, рекао је аутор и тропски еколог Грегори Голдсмит са Универзитета Чепмен у Калифорнији.
Истраживања показују да тропско дрвеће може да подржи процес фотосинтезе на температурама које у просеку достижу до 46,7 степени Целзијуса.
Проблем је што се планета не загрева равномерно, па се то одражава на крошње дрвећа, нарочито са порастом глобалних температура.
„Толеранција на топлоту варира међу врстама и популацијама шумских становника, као и унутар листова дрвећа“, истакао је тропски еколог Голдсмит.
Како би разумели дрвеће које полако стиже до тачке на којој неће моћи да врши процес фотосинтеже због повећаних глобалних тремпература, тим предвођен екоинформатичарем Универзитета Северна Аризона, Кристофером Даутијем, прикупио је је податке са Насиног сензора Екострес, који мери температуру површине земље, док кружи око Земље на Међународној свемирској станици.
Сателитска мерења Насиним сензорима
Сателитска мерења обављена између 2018. и 2020.године дала су резултате са подацима са сензора који бележе температуре у горњим крошњама пет шумских локалитета у Бразилу, Порторику, Панами и Аустралији.
Анализа је открила да су температуре крошњи дрвећа биле око 34 степена Целзијусових током сушних периода. Неки од листова ималу су температуру листа око 40 степени Целзијусових.
„Иако ретко, појава екстремних температура може имати катастрофалан ефекат на физиологију листа“, навели су истраживачи.
На основу онога што знамо о физиологији биљака, дрвеће може затворити поре својих листова које имају облик пасуља, а које се називају стомати, да би сачувало воду у складу са порастом температуре. Међутим, то би могло изложити листове "штетним" температурама, јер они не би више могли да се хладе процесом транспирације.
У периодима суше када је земљиште исушено, топлота би могла да буде још интензивнија, па би дрвеће било под притиском, јер влага у тлу такође утиче на температуру листова крошње.
Како би симулирао будуће климатске услове, стручни тим је моделирао одговоре тропске шуме на више температуре и периодичне суше, користећи податке из три експеримента загревања у којима су сензори температуре залепљени на појединачне листове у горњим шумским крошњама.
Симулације сугеришу да би до 1,4 одсто горњих листова крошње могло да успори процес фотосинтезе.
Ако загревање листова буде изнад 3,9 степени Целзијусових ,што је најгори сценарио, то би била топлота коју шуме не би могле да издрже. Тада би и дрвеће и лишће могли да почну да одумиру, што би смањило велике количине залиха угљеника.
Истраживачи, међутим, наглашавају да постоји значајан степен неизвесности у њиховим резултатима, што значи да бисмо можда имали времена да реагујемо. Треба смањити крчење шума или га плански контролисати, као и глобално загревање.
„Још увек је у моћи човека да одлучује о будућој судбини критичних области биодиверзитета, вода, шума, угљеника“, навели су истраживачи.
Коментари