KOП15: Постигнут историјски договор да се заустави губитак биодиверзитета до 2030

Кинески министар екологије Хуанг Рунћију, који је председавао састанку Конференције о биодиверзитету КОП15 коју су организовале Уједињене нације, прогласио је да је документ на који је представник Конга поднео приговор, усвојен.

После више од четири године преговора, поновљених одлагања због пандемије ковида 19 и разговора који су се на скупу у Монтреалу, отегли до касно у ноћ, скоро 200 земаља – али не и Сједињене Државе и Ватикан – потписало је споразум на Конференцији о биодиверзитету, чији су домаћини били Канада и Кина, како би човечанство до средине века кренуло путем живота у складу са природом.

На ванредној пленарној седници која је почела у недељу увече и трајала више од седам сати, земље су се препирале око коначног споразума. Коначно, у понедељак око 3.30 по локалном времену, појавила се вест да је постигнут споразум.

Чинило се да је преговарач Демократске Републике Конго блокирао коначни договор који је представила Кина, рекавши на пленарној седници да не може подржати споразум у садашњем облику јер не подразмева отварање новог фонд за биодиверзитет, одвојеног од постојећег фонда УН – Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ). Кина, Бразил, Индонезија, Индија и Мексико су највећи примаоци средстава из овог фонда, а неке афричке државе желеле су више новца за конзервацију, као део коначног договора.

Као одјек прошломесечног самита о клими КОП27 у Египту, поделе око новца биле су главна препрека у последњим сатима преговора. Државе чланице ЕУ, Велика Британија и друге земље са северне хемисфере залагале су се за амбициозне циљеве очувања у коначном тексту, а судомаћин Канада је рекла да успех самита зависи од главног циља заштите 30 одсто Земље до краја деценијe, позната као „30 до 30“.

Земље са јужне хемисфере, укључујући Бразил, Индонезију и Демократску Републику Конго – које су најбогатије биодиверзитетом и земље у којима су три највеће прашуме на свету – желеле су да владе пристану на стварање новог фонда за биодиверзитет као део Монтреалског пакта за нове циљеве очувања.

У коначном споразуму, земље су одлучиле да створе нови фонд у оквиру главног постојећег механизма УН за финансирање биодиверзитета – Глобалног фонда за животну средину – и посвете се будућим разговорима о посебном фонду. Богате земље су се сложиле да обезбеде помоћ од 30 милијарди долара за биодиверзитет до краја деценије, за шта се верује да представља значајно повећање у односу на садашњи ниво издвојених средстава.