Келтски златници стари 2.300 година пронађени у швајцарској мочвари, зашто су баш ту остављени

Док су истраживали средиште једног мочварног подручја у Швајцарској, археолози-волонтери открили су два келтска новчића. Прве анализе указују на то да је реч о новчићима који спадају у настарије те врсте који су пронађени током историје, а највероватније су били симбол жртве древним боговима.

Два златника су кована пре скоро 2.300 година, око средине трећег века пре нове ере. „То их чини делом веома мале групе од нешто више од 20 познатих примерака најстаријих келтских новчића из Швајцарске“, рекли су археолози.

Један новчић статер је тежине 0,28 унци (7,8 грама), а други тежи 0,06 унци (1,86 грама). Термин „статер“ потиче од старогрчких новчића. Као плаћеници, Келти континенталне Европе су све више добијали грчке новчиће као средство плаћања крајем четвртог века пре нове ере. Ови новчићи су касније послужили као инспирација за келтски новац почетком трећег века пре нове ере, када је почела имитација при изради, наведено је у саопштењу стручњака.

У овом, најновијем случају, златници-имитације, ковани су током владавине Филипа II Македонског, оца Александра Великог. Оба новчића приказују профил грчког бога Аполона на једној страни „лице“ и кочије на другој страни.

Међутим, два новчића су незнатно модификована у односу на грчке оригинале који су били инспирација. На пример, на полеђини мањег, испод коња се може видети трострука спирала. Овај симбол, познат као трискеле (такође назван трискелион), често се појављује у келтској уметности.

Радозналост волонтера

Ретки новчићи су откривени углавном на основу пуке сумње. Између 2022. и 2023. године, археолози волонтери из Археологије Базеланд, локалног археолошког одељења, открили су 34 келтска сребрна новчића пронађена у истом подручју, у мочвари Беренфелс у близини општине Арисдорф.

То је подстакло Волфганга Нидербергера и Данијела Мону, такође археологе волонтере из Археологије Базеланд, да спроведу накнадна истраживања у пролеће 2025. године, када су открили два златника.

„Стручњаци претпостављају да келтски златници нису коришћени за свакодневне трансакције. Били су превише вредни за то“, наводи се у саопштењу. Укључујући исплате плата, могли су се користити и као дипломатски поклони, поклони следбеницима, за постизање политичких циљева или као мираз.

Келтски новчићи се често налазе у близини мочвара и водених површина. Овај образац је такође очигледан у Арисдорфу, где водом испуњене вртаче формирају мочвару Беренфелс. Келти су таква места сматрали светим и посвећеним боговима, па се чини разумним претпоставити да су новчићи намерно постављени тамо као жртве.

Оба новчића биће изложена заједно са сребрним новчићима са истог локалитета, на посебној изложби у Базелу почев од марта 2026. године.