Читај ми!

Старе аутохтоне сорте још увек можемо да видимо само на изложбама

Старе српске аутохтоне сорте воћа и поврћа узгајане у органској производњи, иако су здравије и укусније није могуће пронаћи на пијаци. Они који живе у граду, могу да их виде само на изложби. Једну такву, у Ботаничкој башти „Јевремовац“, организовао је Еколошки покрет „Оквир живота“, удружење које се бори да старе српске сорте сачува од изумирања.

Јабука будимка, дуња врањска, крушка калуђерка и многе друге. Старе сорте Србије, представљене су на изложби у Ботаничкој башти у Београду.

Ни киша није спречила љубитеље природе, да искористе јединствену прилику да размене семена и стекну нова знања.

„Свако од нас је могао да донесе своје, што има из породичне баштине, и да размени за оно што му још фали, у нади да ће успети да оживи старе врсте. Tако да смо сви који смо дошли јако задовољни и узбуђени“, наглашава једна од посетитељки изложбе.

Старе аутохтоне сорте, осим што су укусније и здравије, представљају и национално благо, које је веома важно сачувати, кажу стручњаци.

„Старе сорте су одраз једног културног, духовног, гастрономског идентитета. Ја бих поменула да све гене које имамо, имамо у тим старим сортама, зато што нове сорте се не могу направити без старих сорти. Ми не знамо шта клима носи – да ли ће лета да буду још топлија, још сувља. Зато је јако важно да имамо што већи диверзитет и отпорност да имамо, а старе сорте то дефинитивно имају“, наглашава др Ивана Радовић из Еколошког покрета „Оквир живота“.

Посебну пражњу привукле су дуње. Интензивног слатког мириса, попут парфема, права су реткост. Лесковачка сорта је позната јер се често користи у производњи слатког, џемова и најквалитетније ракије, али мање познајемо, рецимо, јеличку.

„Наша стара сорта, која је карактеристична по изузетно ароматичним плодовима, нешто је мало мање погодна за прераду, лесковачка дуња је боља за прераду. Међутим, ако хоћете да вам мирише соба, убаците јеличку дуњу. Нећете се покајати. Јако је ретка, ми смо је сачували на Пољопривредном факултету, на Институту за воћарство у Чачку. Можда је и најређа сорта дуње“, напомиње др Александар Радовић, професор Пољопривредног факултета у Београду.

Изложбу је приредио Еколошки покрет „Оквир живота“, удружење које је основало и прву банку семена старих сорти у Србији. У селу Паштрић код Мионице, захваљујући томе, уточиште од изумирања пронашло је око 170 старих врста воћа и око 150 старих врста поврћа и житарица.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 06. септембар 2024.
25° C

Коментари

Juga
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Trudnoca
Бесплатна вантелесна оплодња и у Нишу
Pun mesec
Како Месец утиче на физичко и ментално здравље
Mirjana
Преминуо Игор Холодков
Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару