Мали Дунав – од депоније до драгуља за уживање у природи

Требало је 17 година да се од једне депоније направи велики зелени драгуљ, на само десетак километара од Београда. Један професор, неколико људи и генерације студената Пољопривредног факултета чистили су земљиште, градили необичне објекте, стварали језера и рибњаке, подизали винограде, доносили и гајили животиње.

„Кренули смо са идејом да направимо простор за експерименте групе које се баве риболовом и примењеном хидрологијом на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду. Са том идејом смо стартовали и дошли смо до научног, едукативног или образовног и туристичког простора“, наводи др Зоран Марковић, професор Пољопривредног факултета у Београду.

„Центар Мали Дунав садржи неких тридесетак језера, део макете Дунава, који јесте инспирација нас твораца овог центра. Састоји се и од мале ботаничке баште, јавног акваријума, где је изложена жива поставка дунавске врсте риба, затим имамо два острва – једно се зове Дунавско острво, а друго је Острво еволуције, где је симболично приказан настанак живота на земљи“, додаје професор.

Иако се налази тик уз Смедеревски пут, многи га не примете нити знају шта се ту налази.

Највише посетилаца је из Београда и околине, али и из других градова. Углавном су то екскурзије. Међутим, деца не долазе само да би се играла већ и да нешто науче.

„Радионице су трочасовне или, ако су заступљена оба програма, шесточасовне. Оно што децу посебно одушевљава то је спортски риболов, вожња чамцем, прелазак преко висећег моста. Једном речју, све им је интересантно и трудимо се да радионице буду интерактивне, живописне и самим тим веома поучне и едукативне за децу“, наглашава др Марко Станковић, доцент Пољопривреденог факултета у Београду.

Ту су и бројне врсте риба, птица, и најегзотичније врсте локвања.

Центар ради током целе године, а за посетиоце је отворен од априла до новембра. Најпосећенији је викендом, а свако ко овде дође, кажу, има своје омиљено место.

За одрасле је, без дилеме, то насеље праисторијског рибара, где могу видети како су изгледала насеља уз Дунав током тог доба. Најмлађима се, изгледа, све допада.

Огледно добро „Радмиловац“, у чијем је саставу и Мали Дунав, име је добио по Радмили, супрузи индустријалца Милана Вукичевића, који га је 1941. године оставио у легат студентима Пољопривредног факултета, како би ту стицали праксу.

Данас овде сви уживају – студенти у раду, гости у природи. У шали кажу да имају само један проблем – како да убеде посетиоце, нарочито најмлађе, да оду кући.