Искористите кризу – инвестирајте у заштиту наше планете јер су наредне године кључне

Клима се незадрживо мења и мења живот на Планети. Промене су стигле у сваки кутак света, а на Балкану се убрзавају. У Србији смо у 2022. ушли са сушом која је успорила пролећну сетву и готово преполовила производњу електричне енергије у хидроелектранама.

„Наш регион је један од најрањивијих. У принципу, топлија планета значи да ће климатске зоне да се померају ка северу. Тако да посебно, у топлијем делу године, код нас имамо све више ‘климе’ која личи на медитеранску, имамо топлије и сушније време. У том смислу климатске промене су код нас видљивије него што је то глобални просек", рекао је за Дневник РТС-а Владимир Ђурђевић, ванредни професор Физичког факултета Универзитета у Београду.

Професор Ђурђевић се с тим у вези нада да ће активизам у борби против климатских промена бити интензивнији.

На хиљаде прераних смрти због лошег ваздуха 

Широм планете, сваке године је више од тринаест милиона смртних случајева последица еколошких узрока који се могу избећи, податак је Светске здравствене организације. У Србији је око 12.000 прераних смрти због лошег ваздуха. Загађење свакако утиче на повећање броја пацијената са респираторним тегобама.

Професор Ђурђевић наводи да би решавање проблема загађења ваздуха требало да иде у два правца. Један правац се односи на велике загађиваче као што су термоелектране и велика индустријска постројења, а с друге стране су мали загађивачи попут индивидуалних ложишта и важност енергетске ефикасности.

У протеклој деценији финансијска средства намењена „зеленим" пројектима на глобалном нивоу увећала су се 100 пута, подаци су једне међународне банкарске групације.

„Тек видимо прве назнаке о томе како би то требало у будућности да изгледа и како ће изгледати. Једноставно, не можемо да наставимо овим путем. У једном тренутку ћемо схватити да сва та улагања су у ствари инвестиције у животну средину", објаснио је проф. Ђурђевић.

Постоји изрека: Искористи кризу! Периоди без падавина са много сунца, могу се искористити радом соларних панела у блиској будућности како би се производила чиста електрична енергија.

„Прелиминарна процена, за сада, за Србију је да би око 30 посто годишњих потреба енергије могло да буде произведено из соларних панела. По мени су те процене чак неке доње границе, вероватно бисмо могли да будемо и ефикаснији. Прича о соларној енергији се код нас полако отвара. Сви наши грађани су у позицији да постану такозвани произвођачи-купци или купци-произвођачи, односно да – у случају да инсталирају соларни панел на свом крову – могу да користе енергију из мреже када немају довољно соларне и, с друге стане, када из солара производе више него што троше врате вишак у мрежу и на тај начин смање трошкове", изјавио је проф. др Владимир Ђурђевић.

На југу Србије, у Лесковцу, покренуто је више пројеката за чистију животну средину.

Мењање еколошке слике Лесковца

Постројења за пречишћавање отпадних вода, уградња котлова на гас у погонима топлане, свакодневно уклањање дивљих депонија последњих десетак година из корена мењају еколошку слику Лесковца и околине.

У акцијама које локална самоуправа организује сваког викенда уклоњено је више од шестсто дивљих депонија и склоњено шест и по хиљада тона смећа. Послу се не назире крај, јер се депоније поново стварају али се радници за хигијену и депоновање смећа изнова враћају.
„Чистимо минимално једном месечно, покушали смо чак и да поставимо мобилијар како би спречили депоновање смећа, међутим ни то није уродило плодом", каже директор лесковачког ЈКП Комуналац Владимир Синадиновић.

После скоро 40 година стари котлови у лесковачкој топлани постају део историје. У једном од погона почео је да ради котао на гас снаге 11 мегавата вредан 26 милиона динара.

„Сада у овом тренутку је још увек активност за пету кредитну линију КFW банке која треба да резултира следеће године заменом још једног котла на мазут који је лоциран у Дубочици. Тада бисмо комплетну продукцију Топлане у Лесковцу, што се тиче производње топлотне енергије, подигли на неких 82 одсто из некаквих еколошки прихватљивих извора", рекао је Милош Илић, директор ЈКП Топлана Лесковац.

Без испуњења еколошких норми нема инвестиција. Лесковац је један од ретких градова у Србији који има фабрику за пречишћавање отпадних вода. Уз помоћ Европске уније у њу је инвестирано више од десет милиона евра.

„Пробни рад од девет месеци је сада ефективан и ефикасан и муљ већ постоји у фабрици што се тиче лабораторијских анализа, што се тиче свега онога што смо очекивали параметри су потпуно идентични", изјавио је Горан Цветановић градоначелник Лесковца.

У ишчекивању мерне станице загађености ваздуха 

У Лесковцу последњих година постоји много еколошких организација у којима грађани локалној самоуправи указују на проблеме са којима се суочавају. У удружењу Тим 42 истичу да је један од већих проблема Лесковца загађен ваздух, пре свега у зимским месецима.

„Највећи проблем је заправо то што ефективна мерења не постоје и што грађани тек са закашњењем сазнају каквог је квалитета ваздух", рекла је Ана Пецарски из Тима 42.

Један од већих загађивача ваздуха – лесковачка Општа болница прећи ће са мазута на гас са завршетком друге фазе реконструкције која кошта око 45 милиона евра.

Станицу за мерење загађености ваздуха Лесковац би, уз помоћ ресорног министарства, требало да добије до краја године. То ће свакако допринети упостављању неопходних еколошких правила која се морају строго поштовати, јер је брига за очување здраве животне средине процес и мора бити стална.