Да ли нам је природа девета рупа на свирали

Аутор популарне емисије Сасвим природно Јован Мемедовић каже да је пољопривредно земљиште толико деградирано да се поставља питање и како ћемо се уопште вратити на неки нормалан колосек.

„Мора се радити да се повећа сточни фонд и да се те животиње држе на пашњацима како би оне саме повратиле квалитет земљишта. То раде све земље на свету. Константном употребом пестицида и осталих хемикалија, земља се једноставно испостила“, објашњава Мемедовић.

Што се загађености ваздуха тиче, експерткиња за управљање отпадом Кристина Цвејанов, наводи да Србија има неколико градова који бележе рекордне стопе загађености – Београд, Ниш, Смедерево, Бор, Ваљево…

Примаран разлог томе јесте што Србија у највећој мери користи енергију произведену из угља, а највећи загађивачи су термоелектране.

„Упркос томе што се доста прича о загађености ваздуха, изостаје било каква акција у вези с тим. Примера ради, у Ваљеву је од почетка ове године 90 дана забележено прекомерно загађењеа. Тренутно је у граду иницијатива да се на само 130 метара од Дома здравља изгради још једна бензинска пумпа преко пута постојеће“, наводи Кристина Цвејанов.

Ниска свест људи

Тренд да грађани излазе на улице да би нешто довели у ред је, према мишљењу Мемедовића, заправо додатни проблем за све, не само за њих које то тишти већ и за ширу заједницу.

„То је проблем који траје деценијама, нисмо едуковали млађе генерације, нисмо их научили како треба. Ни они који данас воде државу, ни они који су је водили пре 15-20 година немају осећај да треба сачувати природу, већ гледају да подигну привредни раст“, каже популарни новинар и активиста.

Посебно велики еколошки проблем је загађеност вода. Чак ни Београд нема пречишћивач отпадних вода, већ се канализација директно одлива у реке. Српска престоница је највећи град у Европи без постројења за прераду отпадних вода.

„Само 16 одсто вода се у Србији пречишћава, док је 55 одсто домаћинстава прикачено на септичке јаме. Процењује се да око милион становника у Србији нема приступ пијаћој води. Зрењанин је најпознатији по томе да је град који 18 година нема пијаћу воду“, каже експерткиња за управљање отпадом.

Кристина Цвејанов, ипак, оставља простора за оптимизам, јер се у оквиру пројекта „Чиста Србија“ планира изградња 74 пречистача за отпадне воде.

Више од 3.500 дивљих депонија

У Србији је званично регистровано 3.640 дивљих депонија, а процењује са да је овај број много већи. Чак на 13 одсто насељене територије Србије нема услуге одношења смећа.

„Алармантно је то што ми као држава произведемо чак шездесет милиона тона отпада, укључујући рударски отпад који је најдоминантнији, а из домаћинстава у животну средину од 2,5 милиона тона у животну средину. У Србији не постоје постројења која би отпад могла да користе као енергент“, објашњава Кристина Цвејанов.

Најгоре од свега је што је већина депонија несанитарне природе.