Читај ми!

Вода као „ничије дете" - док се лабудови гнезде у ђубрету

Лабудови су поново заробљени на Дунаву и Сави, а београдско приобаље опет запуштено. Шта се догодило са градском одлуком да Београдводе чисте, а власници сплавова за то плаћају таксу?

Лабудови који тек треба да се излегу прво ће угледати наслаге смећа од ког су родитељи направили гнездо. И запливаће у - прљавој води.

„Пре рецимо двадесетак дана дошао је пар лабудова и дошли су ту да праве гнездо, градећи га од отпада, један гради, други лежи па се смењују и тако... " почео је причу Бранко Грубјешић из Удружења за спорт и рекреацију на води.

„То је критика за наше друштво, да ми правимо острво од пластике и ђубрета, да то животиње искористе за своје потребе, оне су просто се снашле у тој ситуацији да себи направе гнездо како оне мисле да им је најбоље", изјавила је проф. др Гордана Субаков Симић са Биолошког факултета.

Због таложења органских материја део Дунавца, један од најзагађенијих у Европи, који је плитак, нема струјања воде, нема кисеоника, па је чест и помор рибе. Пројекти за реконструкцију се нижу, али реализације још нема.

„Пројектом општина који је урадила својевремено, ту треба на улазу Миријевског потока у рукавац Ада Хуја да се уради станица за прараду воде и да чиста вода улази у дунавац. Пројектом је било предвиђено и прокопавање Ада Хује да би се усмерила вода кроз њу и природно чистило или уградња две групе пумпи, али та инвестиција је коштала пре седам година то је била 2015. година - једна око 14 милиона евра, а друга нека близу 16 милиона евра и наравно да од тога нема ништа", објаснио је Грубјешић.

И кад би хтели сами да очисте, грађани се не усуђују.

„Упуштањем фекалних вода из града доводи у питање здравље људи ако би покушали да очисте ове флаше. Значи, могуће је очистити само флаше, а не ова острва,  да не кажем густе фекалне масе, али пустити некога да уђе у ову воду то је заиста велики ризик", сматра Зоран Јанковић из удружења Еко Панчевачки Рит.

Управљање водама спомиње се и у Министарству за водопривреду, шумарство и пољопривреду, па у Министарству за заштиту животне средине, у предузећима Србија воде, Београдводе, Републичкој дирекцији за воде, Агенцији за животну средину...

„Сад кад погледате - вода испаде ничије дете. Ко је одговоран и онда сви пребацују одговорност са једног на другог, тако да и када треба да почнемо нешто да примењујемо веома је тешко скупити институције и надлежне људе на једно место", наглашава проф. Субаков Симић.

Проблем надлежности постоји годинама и не морамо да се враћамо много у прошлост. Приликом велике акција чишћења приобаља, 2018. саопштено је да је овај проблем решен.

У јануару су одборници Скупштине града усвојили одлуку на основу које ће Јавно предузеће Београдводе преузети обавезу да чисти и наплаћује таксу од власника плутајућих објеката.

Планирана је куповина специјалних бродова за сакупљање отпада са воде. Ипак, у одговру градског Секретаријата за привреду стоји да нису надлежни за воде првог реда, али да је Град, како кажу, почео активности којим ће у блиској будућности решити питање уклањања наплавина.

Одговорили су и из Србија вода, кажу - Јесу одговорни за токове првог реда, али не и за комунални отпад јер је, по закону о комуналним делатностима, то надлежност комуналних предузећа.

 

недеља, 08. септембар 2024.
23° C

Коментари

Juga
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Trudnoca
Бесплатна вантелесна оплодња и у Нишу
Pun mesec
Како Месец утиче на физичко и ментално здравље
Mirjana
Преминуо Игор Холодков
Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару