Србија је повећала амбиције за смањење климатских промена, али закони касне

Србија је повећала климатске амбиције. Уместо плана о смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште за 9,8 одсто до 2030. у односу на 1990. годину, са Конференције о клими у Паризу 2015, прошле године у Глазгову изнет је план за смањење емисија за 33 одсто.

Да би се то достигло, осим коришћења обновљивих извора енергије, предвиђа се већа контрола идустрије и систем наплате прекомерних емисија који већ постоји у Европи. Закон о климатским променама би требало да успостави обавезе за индустрију и систем за ограничење емисије издавањем дозвола за њено емитовање.

„Ми у овом тренутку то у нашем правном оквиру немамо. А то је темељ система трговине емисијама. Дакле, да оператери добију дозволе за одређену количину емисија. Да се те емисије прате, и да у односу на то утврђује износ који ће оператери плаћати за емисије. Са процесом усвајања закона се каснило. Привреда је могла да се упозна, да се припреми“, наводи Мирко Поповић из Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину РЕРИ.

Оператери у Европској унији плаћају за сваку емитовану тону угљен-диоксида, а тај новац се улаже у борбу против климатских промена.

„Пошто смо сачекали са законом до 2021. Пошто 2022. и даље немамо спровођење закона. При свему томе ми немамо у закону никакву еквивалентну меру која је адекватна систему трговања емисијама, односно која води том смањењу емисија. Тако наше фирме од следеће године, од 2023, имају обавезу извештавања према Европској унији, а од 2026. ће плаћати таксе и бити апсолутно неконкурентни на тржишту ако нешто не ураде“, напомиње Данијела Божанић, експерт УН за климатске промене.

„Проблем са становишта локалне самоуправе јесте што још увек одређени и стратешки документи, али подзаконски акти, који треба да произађу из закона, нису још увек донети тако да јединице локалне самоуправе још увек своје политике не могу, да кажем, немају јасне одреднице који су то циљеви који треба у своје јавне политике да уводе“, истиче Миодраг Глушчевић, програмски директор за урбани развој и животну средину СКГО.

Наш регион је посебно погођен климатским променама које већ негативно утичу на екосистеме, здравље људи је угрожено, природне катастрофе су све чешће. Поплаве и суше су од 2000. године у Србији проузроковале штету од седам милијарди евра.