Да ли ће лавови имати користи од дозе „хормона љубави“

Лавови обично нису вољни да склапају нова пријатељства. Џиновске мачке жестоко чувају своју територију и једним потезом могу смртно да ране непријатеља. Док је агресија предност за предаторе у дивљини, она представља прави изазов за лавове у резерватима или у заточеништву, посебно што њихов број значајно расте због губитка природних станишта.

Лавови су друштвене мачке

Истраживачи који раде у резервату дивљих животиња у Динокенгу у Јужној Африци открили су да интраназална примена „хормона љубави“ окситоцина може учинити да сусрети са лавовима буду мање опасни по живот.

Мачке су иначе познате по свом аутономном понашању, али лавови одскачу од тог просека и живе заједно у чопорима, с којима освајају и бране територију.

„Дешава се, на пример, да лав у од неколико година напусти чопор и састане се са потпуно непознатим чопором, са којим није у крвном сродству, и без проблема остане са њима до краја живота“, објашњава ауторка студије, Џесика Буркхарт.

Ови облици понашања показали су да су лавови, за разлику од самотњака гепарда или леопарда, биолошки програмирани да се понашају друштвено у неким ситуацијама, што их чини занимљивом врстом за тестирање окситоцином.

Хемикалија за мажење

Окситоцин је код сисара главни молекул који јача друштвене везе. Каткад га називају „хемикалијом за мажење“ јер се, рецимо, појављује у мозгу мајке када погледа у очи свог новорођенчета и изазива осјећај среће и сигурности, а истовремено подстиче дете да се ухвати за мајчину дојку.

Сличан учинак окситоцина забележен је и код других животињских врста, као и између паса и њихових власника.

Неки терапеути чак сматрају да би парови чија веза је упала у кризу, могли да имају користи од повећаног контакта очима, који подстиче лучење окситоцина.

Толеранција расте, али не када је храна у питању

Током лета 2018. и 2019. године, тим предвођен зоологом Крегом Пакером и неуронаучницом Саром Хејлбронер са Универзитета у Минесоти проводио је дане користећи се једним триком како би намамили лавове до ограде и попрскају их окситоцином помоћу бочица налик некадашњим парфемима.

„Убризгавањем окситоцина директно у нос, знамо да он путује уз тригеминални нерв и мирисни нерв право до мозга“, каже водећа ауторка студије, Џесика Буркхарт. „У супротном крвно-мождана баријера би могла да га филтрира и смањи доток до мозга“.

После ових третмана, Буркхарт и њене колеге су приметиле да су 23 лава којима је дат окситоцин били толерантнији према другим лавовима у свом простору и показали су мање подозривости према уљезима.

„Можете да видите да су им црте лица одмах омекшале, прелазе од набораних и агресивних до потпуно смиреног понашања“, истиче Буркхарт. „Они се потпуно опуштају. То је невероватно“.

Истраживачи мере друштвену толеранцију тако што виде колико ће близу лав који поседује жељени предмет, у овом случају играчку, дозволити другима да му приђу.

„Након што су лавови третирани окситоцином, а ми смо им дали њихову омиљену играчку од бундеве да се играју, видели смо да је просечна удаљеност између њих пала са око седам метара без третмана, на око три и по метара након примене окситоцина“.

Међутим, у ситуацијама када је храна била присутна, велике мачке нису показале повећану толеранцију једна према другој, чак ни након давања хормона.

Лавови третирани хормонима значајно су смањили своју будност према потенцијалним уљезима, никада нису рикали као одговор на рику непознатих лавова, док су лавови који нису третирани увек узвраћали риком.

Вишеструке користи, али и страх од злоупотреба

Ова врста третмана може постати посебно корисна јер се градови у Африци шире и задиру у територију лавова. Како би их заштитили и удаљили од људи, многи су превезени у приватне ограђене резервате, што често доводи до мешања лавова из различитих чопора.

„Тренутно радимо и на увођењу животиња које су спасене из циркуса или прекоморских или ратних зона који сада живе у уточиштима“, каже Буркхарт. „Надамо се да ћемо на овај начин помоћи да животиње постану прилагодљивије свом новом друштвеном окружењу, како би биле радозналије и мање уплашене, што ће довести до успешнијег повезивања“, наводе истраживачи.

Међути, постоји бојазан да ће бескрупулозни власници зоолошких вртова, попут злогласног краља тигрова Џоа Егзотика, злоупотребити ове хемикалије како би својим посетиоцима наплаћивали мажење младунаца, што удружења за заштиту права животиња строго осуђују.

„Истина је да су људи покварени, но надамо се да ће у овом случају бити више користи него штете“, нада се професорка Буркхарт.