Реке не смемо третирати као колекторе ђубрета и отпада

Гостујући у Јутарњем програму Радио Београда 1 Ухвати дан, Владиковић је истакао да се значај подземних вода, које су ове године у фокусу, огледа и у томе што су оне основни ресурс који снабдева водом за пиће преко две милијарде људи, док се у процесу наводњавања користе за исхрану око половине светског становништа.

„Реке се све чешће описују као – наши бисери, мада је то и даље више декларативно, јер се не води о њима рачуна онолико колико би било потребно. Тек у последњих неколико година људи схватају да и водотоци у њиховом најближем окружењу могу бити угрожени и предузимају одређене акције. Наши површински водотоци се не смеју третирати као колектори отпада и акција мора бити свих 12 месеци а не само кампањски или док су присутне камере“, нагласио је Владиковић и додао да једнака брига мора бити посвећена и подземним водама.

Иако оком недоступне, подземне воде, нажалост, често прикупљају разне отровне материје из земљишта и – разносе их даље, кроз земљу и износе на површину.

„Улога медија би и ту требало да буде круцијална, да стално позивају, дају примере, и добре и лоше, како би се људи стално информисали и радили на очувању вода“, истакао је Дејан Владиковић.

Упитан о општем квалитету воде у Србији, хидролог Владиковић је истакао да је вода у Србији - генерално добра, осим у Војводини, нарочито у Банату, где се већ годинама ради на решавању овог проблема. Планиране су фабрике, пречишћивачи, али је то процес у ком је покренуто много пројеката - неки су почети, неки интензивирани, али, додаје, мора се још више радити.

„Посматрано на дужи период, из уз предан и изузетан рад, Србија неће имати проблема са водом, али је потребно јачати колективну свест, придржавати се директива, начела и законских регулатива о квалитету и заштити вода, као и о управљању ризицима“, навео је Владиковић.

Све већи утицај климатских промена

Због климатских промена, према његовим речима, чешће ћемо имати екстремне суитуације у области вода – „у једној години ћемо имати и по неколико периода високих водостаја, а потом и екстремно ниске водостаје“.

У тим ситуацијама, улога РХМЗ-а и мониторинга који они обављају ће имати још већи значај.

„Такође, потребно је мислити о повећању броја ретензија, које би биле у функцији одрживог развоја, и то тако да радећи неки мали објекат не угрозимо еколошке принципе. Ретензије би требало да нам обезбеде простор за одлагање вишка воде која се може користити када је несташица“, рекао је хидролог.

Ове године је зима, по хидролошким проценама, била за нијансу јача од претходне, и то управо у периоду када је земљи требало акумулиурање влаге, па се, каже Владиковић, у наредних недељу дана се очекује отапање снега и на високим планинама, што ће побољшати ситуацију.

„Значајније побољшање бисмо осетили, када би осим топљења снега било кише, али је не очекујемо. У априлу и мају, према дугорочним прогнозама РХМЗ, очекују се темературе више од просечних, а падавине – мање или исподпросечне“, закључује хидролог Дејан Владиковић.