Спаси планету – подржи рециклажу

У Србији се годишње произведе 12.000.000 тона отпада, од којег се десет милиона не третира и загађује животну средину. Не постоји ефикасан систем селекције и сакупљања па се отпад увози.

„Ми увозимо преко 30.000 тона отпада из Словеније, Аустрије и Мађарске, а то је отпад из примарне селекције. Он је далеко квалитетнији него наша сировина која се налази у подземним контејнерима и на депонијама. Наша рециклажна индустрија може у овом тренутку да преради свега 15.000 тона пластичног отпада иако су потребе привреде у Србији у овом тренутку преко 40.000 тона – скоро три пута више", истакао је Синиша Митровић из ПКС.

Рециклажом се годишње у свету уштеди 700.000.000 тона у емисији угљен-диоксида (CO₂). Највећи проценат рециклаже у свету има Јапан, са 95 одсто, док се у Европи рециклира нешто више од половине отпада.

"Кад причамо о укупним количинама отпада у Србији, укључујући рударско-индустријски отпад, ми заправо говоримо о шездесет милиона тона отпада годишње, а онда је стопа рециклаже на нивоу промила. Међутим, најчешће сагледаваммо комунални отпад, оно што грађани пошаљу на депоније и ми смо тренутно на неких 4 одсто реалне рециклаже комуналног отпада", рекла је  Кристина Цвејанов ("Грин Луп").

Баци се чак 900.000 тона хране која се на депонијама претвара у метан који и изазива пожаре, па сагоревањем свега што је на депонијама долази до великог загађења. Рециклажом пластике, папира, картона, лименки штеди се енергија и природни ресурси и спречава да тај отпад загађује природу.

Рециклажу бисмо најлакше побољшали увођењем депозитног система за амбалажу који може да обухвати различита паковања – ПЕТ, стаклене боце, лименке, тетрапак, па чак и боце за шампоне. У свим државама ЕУ где је овај систем уведен рециклира се и преко 90 одсто", истакла је Кристина Цвејанов.

Иако је ресорно министарство још пре две године најавило увођење депозитног система на то се још чека.

"Ако говоримо о самим грађанима, ја бих на прво место ставила превенцију – да се потрудимо да наше потрошачке навике изменимо, да се информишемо о производима које купујемо, да се информишемо да ли је амбалажа рециклабилна", напоменула је Милица Лукић ("За мање смећа и више среће").

Производња пластике повећана је двадесет пута од 1950. године, а пластични отпад је преплавио реке и океане. Због тога се овог месеца 175 земаља на заседању скупштине Уједињених нација за животну средину у кенијском граду Најробију сагласило да оконча загађење пластиком на глобалном нивоу. Како је најављено, правно обавезујући документ требало би да буде израђен до 2024. године.