Научници открили стотине јестивих биљака богатих хранљивим материјама које би замениле суплементе

У студији, објављеној у часопису Nature Plants, научници су прикупили податке о количини Бе-витамина у скоро 300 нутритивно познатих биљних врста и установили да блиско сродне врсте имају веома сличне хранљиве вредности, преноси Индепендент.

Истраживачи, међу којима су били биолози из Краљевске ботаничке баште, Кју и Империјал колеџа у Лондону, утврдили су постојање 1.044 „недовољно искоришћене“ биљне врсте које имају потенцијал да буду сигуран извор Бе-витамина.

Студије су показале да је витамин Б – класа витамина која укључује тиамин, рибофлавин, ниацин и биотин – кључни фактор у одржавању доброг здравља и општег благостања организма. У својим различитим облицима, показало се да помаже у разградњи и ослобађању енергије из хране и помаже у одржавању здравог нервног система.

Међутим, откривено је да се у популацији, и у развијеним земљама, и у земљама у развоју, посебно у подсахарској Африци и југоисточној Азији, често јавља недостатак Бе-витамина.

Комбинујући податке о количинама Бе-витамина у око 300 познатих биљних врста, са знањем о њиховим еволуционим односима, истраживачи су могли да пројектују вредности витамина на преко 6.000 јестивих биљних врста документованих широм света.

Истраживање је недавно открило хиљаду биљних врста као потенцијалне изворе пет различитих витамина из групе Б: Б1, Б2, Б3, Б5 и Б9, од којих су 63 биљне врсте већ угрожене у свом природном окружењу.

Научници кажу да се многе од ових рањивих и нутритивно богатих врста налазе у глобалним жариштима неухрањености, као што су југоисточна Азија и подсахарска Африка, што указује на потребу за даљим мерама очувања како би се осигурало да јестива биљна разноликост остане резервоар исхране за будућност генерације.

„Ова студија илуструје како наше фундаментално знање о биљној разноликости и еволуционој повезаности може да пружи алате за очување природе и њеног доприноса људима, укључујући и онај најважнији – храну“, наводи Самјуел Пиронон, коаутор студије.

Иако се зна да су прехрамбени производи попут говедине, живинског меса и морских плодова, као и млечни производи, јаја, махунарке и неке обогаћене житарице добар извор витамина, научници кажу да овај шири спектар биљака са потенцијалом да буду додатак овим виталним микронутријентима може понудити одрживу алтернативу исхрани заснованој на месу.

„Морамо да посветимо више пажње невероватној разноликости јестивих биљака како бисмо боље разумели како оне могу допринети људској исхрани и шта треба да урадимо да их сачувамо за будуће генерације. Наша студија представља важан корак у том правцу“, наглашава Аојфе Кантвел-Џонс, водећи аутор студије.

Неугрожене биљне врсте које су недавно идентификоване као потенцијални извори витамина Б у студији укључују род Digitaria, велики биљни род из породице трава високог нутритивног потенцијала раширен по свим континентима, укључујући култивисану житарицу фонио и њене дивље сроднике који су пореклом из савана западне Африке.

Истраживачи кажу да би ове биљке могле представљати главни извор хране будућности јер брзо расту и веома су отпорне на врућу и суву климу.

Кажу да је етиопски зоб (Avena abissinica) такође традиционална и недовољно искоришћена храна са великим потенцијалом.

Међу угроженим врстама, научници кажу да су плодови и семенке неколико баобаба (Adansonia), пореклом са Мадагаскара, такође богат извор Бе-витамина.

Дивља раж (Secale africanum) која успева само у сушним областима југозападне Јужне Африке, такође је потенцијално добар извор витамина, кажу аутори студије. Међутим, напомињу да је ова биљка озбиљно угрожена због прекомерне испаше стоке, лошег управљања земљиштем и болести.

„Прво треба да гарантујемо да ће дугорочно остати доступни у дивљини и да знамо како да их на најбољи начин искористимо. И изворне врсте и традиционална знања која их окружују би стога требало да буду приоритет за очување“, напоменула је др Кантвел-Џонс са Империјал колеџа у Лондону.

Истраживачи кажу да би у будућим студијама нутритивни профили ових врста такође требало да буду проверени хемијским методама.

„Мада се не може тврдити да ће ове биљне врсте искоренити неухрањеност, очување разноврсности јестивих биљака, откривање њихових нутритивних потенцијала и промовисање њихове одрживе употребе, су кључне стратегије за побољшање глобалне нутритивне отпорности“, закључују научници у својој студији.