На крову света мења се лице планете услед загађења, ледници нестају

Климатска криза која погађа Земљу утиче на најниже дубине мора и најудаљеније делове планете. А нова истраживања показују да то такође изазива промене на највишим тачкама света. Научници који проучавају South Col – највиши глечер Монт Евереста, истакли су да долази до брзог губитка леда, како глобалне температуре расту, при чему је лед додатно изложен и рањив због танког снежног покривача.

Све ове промене ће пењање на Монт Еверест учинити узбудљивијим и изазовнијим због огољених стена.

Такође постоји забринутост потенцијалног утицаја промена на људе који се ослањају на ове глечере, због пијаће воде и пољопривреде. Присутан је и страх од лавина.

„Климатске прогнозе за Хималаје сугеришу наставак загревања и континуирани губитак масе глечера, а чак је и врх Евереста под утицајем загревања антропогених извора", истиче глациохемичар и први аутор студије Маријуш Потоцки са Универзитета у Мејну.

Користећи податке са метеоролошких станица и узорака леда – укључујући ледено језгро са надморске висине од 8.020 метара, што је највећа висина са које је икада узет такав узорак – модели истраживача показују да се неколико деценија накупљеног леда губи сваке године.

Ново истраживање је део експедиције Националне географије и „Rolex Perpetual Planet Everest Expedition" Монт Евереста, која има задатак да истражи како климатске промене утичу на највиши врх Евереста, као и ширу мрежу глечера Хинду Куш-Хималаја.

„Око 55 метара глечера се стањило у последњих 25 година, што је око 80 пута брже од  формирања леда, током претходних неколико миленијума. Промене изазване глобалним загревањем  дешавају се од педесетих година прошлог века", истакли су истраживачи.

Поред загревања, научници истичу и смањење релативне влажности и јачи ветар, као разлоге за губитак снега.

Дешавања на највишој тачки света су упозорења за глечере широм света, јер температуре расту. Прогнозе сугеришу да тај тренд иде само у једном правцу, па би чак и глечери који су високи могли би да нестану до средине овог века.

„Највиши глечер Евереста служио је као стражар природне равнотеже, али се и кров Земље, под утицајем загревања антропогених извора, полако предаје и губи своје леднике", пишу истраживачи у свом објављеном раду у часопису Climate and Atmospheric Science.