Србију очекује бржи раст температуре у односу на светски просек

Наш регион је један од најпогођенијих климатским променама, а то се види по временским екстремима попут историјских поплава и све чешће – суша. Због тога ће, кажу стручњаци, временске прилике у Србији наставити да се мењају, а температура ће расти чак и брже од светског просека.

Протекло лето било је пето најтоплије у последњих 70 година, са натпросечним бројем дана у којима је температура прешла 30 степени. У појединим деловима земље лето је било је екстремно топло и сушно.

Чешћи су шумски пожари. Сточари не памте да ливаде, на којима стока пасе од маја до првог снега, остану потпуно суве.

„Суше су чешће и јаче и имамо више догађаја са јаким падавинама, више дана када су јаке падавине излучене у односу на дане са умереним падавинама, што доводи до повећаног ризика од поплава. Просечна температура у Србији ће наставити да расте, наставиће да се повећава учесталост екстремних временских догађаја, ове које смо већ осмотрили, и тако ће сигурно бити до половине века", рекла је Ана Вуковић Вимић, ванредни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду.

Прогнозе су да, уколико глобална температура порасте у просеку за један степен, у Србији ће порасти за два степена.

„Установили смо да у свим секторима пољопривреде и у воћарству и ратарству, у виноградарству и у области ливада и пашњака, посебно у области земљишта и вода, настају значајне промене. У будућности ће се вегетација повлачити ка раним пролећним месецима односно крају зиме", каже професорка Пољопривредног факултета др Зорица Марковић Васић.

Промена климе додатно утиче на задржавање загађујућих материја у доњим слојевима атмосфере.

„Ми имамо проблем са загађењем. Kлиматске промене су само оголиле тај проблем који ми имамо. Ми сада због тих промена и у кретањима ветра и у температурама немамо ту циркулацију, емитује се, и остаје температура и притисак који су другачији него што су били, значи да се задржава све загађење на нашим просторима", објашњава експерт УНДП за климатске промене Данијела Божанић.

Србија планира да смањи емисију гасова са ефектом стаклене баште за 33 одсто до 2030. године.

Да би се прилагодили климатским променама неопходно је да се повећа површина земљишта које се наводњава, а наводњава се само три одсто.

Kапацитети хидросистема Дунав–Тиса–Дунав су 500.000 хектара, а под системима за наводњавање је 30.000 хектара. Неопходно је и изградити јаче насипе који ће спречити могуће поплаве.