Зелени градови и како искористити сваки кутак урбане средине

Активизам на пољу заштите животне средине и еколошка просвећеност људи први су корак у борби против климатских промена. Светске метрополе – у које спада и Београд, боре се за сваки центиметар оплемењеног и озелењеног земљишта. Шта човек може да уради како би вратио биљке у град?

Смањен број биљних врста у урбаним екосистемима последица је високог степена загађености ваздуха и земље. Биљке које успевају да се одрже у градовима, углавном имају естетску функцију.

„Основна карактеристика биљака јесте апсорпција угљен-диоскида, поред тога апсорпција буке, загађеног ваздуха и пречишћавање ваздуха. Најпожељније биљке у зеленој архитектури су аутохтоне врсте биљака које су присутне у овом нашем окружењу“, каже пејзажни архитекта Никола Петровић.

Због својства да задржавају извесну количину хране и воде, одређене врсте биљака увозимо из других крајева света. Оне не захтевају посебно одржавање и могу се користити за формирање ветрозаштитних појасева или за усмеравање воде после обилних падавина.

„Решење за унапређење животног окружења и људских потреба јесте садња биљака у кишним ретензијама, тј. депресијама, које одвлаче и заправо одлажу падавине да не препуне канализације и да не направе поплаве“, објашњава Петровић.

Предвиђа се да ће до 2050. године 75 процената светске популације живети у граду. Како бисмо одржали везу са природом, многи раде на томе да се с људима у градове усели и што више биљака. Стамбени и пословни простори у будућности могу да се претворе у праве мини-оазе.

Зелени зидови су природни филтери ваздуха, апсорбују сунчево зрачење и смањују потрошњу енергије потребне за хлађење објеката. Поред тога што задовољавају естетску компоненту, зелени зидови имају и позитиван утицај на људску психу.

„Зелени зид је један затворени систем вертикалног озелењавања, у том смислу да садржи биљке које су засноване у неким саксијама или контејнерима које су испуњене специјалзованим супстратом за зелене зидове и све то је повезано аутоматским системом за наводњавање“, истиче Петровић.

Одабир биљака за зелени зид зависи од оријентације, количине природне светлости, близине грејних и расхладних уређаја. Изградња зелених зграда у свету почела је још деведесетих година прошлог века а у Србији постаје популарна тек у последњих неколико година.