Зашто се у јесен вода преврће

Превртање воде је природна појава која се дешава у јесен и у пролеће. Како објашњава др Зоран Марковић, професор рибарства на Пољопривредном факултету у Београду, вода се преврће када су ниске спољне температуре и расхлади се површински слој воде који постаје гушћи и тежи и иде ка дну, а онај који је при дну, као лакши, ређи и топлији иде ка површини.

Када су видели да рибе пливају тик испод воде, очевици су се уплашили да је дошло до помора рибе и десетак дана су пратили ситуацију на терену, те установили да ниједна риба није угинула.

„То су стотине риба на површини воде, зевају као да немају кисеоника и нормално да смо помислили да је у питању или загађење канала или нешто друго. Али ништа од тога није било. Риба иде ка овој топлијој води са дна и како познаваоци кажу, после месец дана, риба се разиђе без икаквих последица“, наводи Зоран Јанковић, један од пецароша са канала Визељ.

Када се вода преврне риба може остати без кисеоника

Превртање воде се дешава увек када су нагле промене температуре ваздуха и када се површински слој расхлађује. Најчешће се то дешава у јесен, мада постоји и пролећно превртање воде које је мало другачије у односу на јесење, објашњава професор Марковић.

„Риба практично иде у тај површински слој не да би пратила тај слој који је дошао са дна, већ да би се спасила од угинућа, јер са дна где се обично таложи доста муља и свега онога што доспе у канал Визељ и друге канале – фекалије, отпад из прехрамбене индустрије – налази се на дну и разграђује се. Када такав слој у коме има доста органских материја у распадању доспе на површину потроши кесеоник и заузме већи део воденог стуба и само на површини остане један танак слој где има довољно кисеоника да те рибе преживе“, наглашава гост Јутарњег програма.

Међутим, да је вода смо мало била више загађена, сигурно би дошло до помора рибе.

Појава превртања воде се пре свега дешава у стајаћим водама, барама и језерима, затим споротекућим рекама или споротекућим или стајаћим каналима.

Угинула риба није безбедна за исхрану

Дешава се да риба због дефицита кисеоника угине и требало би да буде безбедна за људску исхрану, међутим, упозорава професор Марковић, када имамо у виду разлоге због чега је дошло до недостатка кисеоника, онда се поставља питање да ли такву рибу треба користити за исхрану.

„Ја бих увек предложио да се то не чини, посебно што немамо детаљна истраживања која већина земаља има и која нам дају одговор да ли из неког канала уопште можемо конзумирати рибу, не само када се деси превртање воде, него уопште. То важи и за све реке, језера и све друге водене екосистеме и све риболовне воде“, додаје професор.

Уколико желимо да будемо одговорни према природи, рибу која угине би требало извадити, сахранити у отвор који је посут кречом, затрпати и опет посути кречом.

У сваком случају, сматра професор Зоран Марковић, требало би подстицати надлежне службе да се обаве истраживања свуда где се обавља риболов и где се риба конзумира.